Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

76

Стенографске белешке

као, управо мање је рекао него што стоји у члану 4. како је предложено: у гранацама закона, то јест како законодавац буде решио. А онако, како каже г. Шимрак, да се узму у обзир друштвени интереси, законодавац he на свој начин тумачити друштвене интересе. Јер друптт.всни интереси, означеље тих речи не знача образложење једнога принципа, и зато би то узалудТжло да мењамо овај додатак: »у гранацама закона« и да метнемо нејасне речи: »друштвени интерес«. Потпредседник Јурај Деметровић: Има реч г. Михајло Аврамовић. Михајло Аврамовић: У новом привредном животу јављају се нови облици односа азмеђу разних привредних група. Међу многим таквим односима јесте в однос азмеђу радника и оних, који ту радну снагу употребљују. Данас je већ постао обичај, да се ти односи не регулашу по споразуму између /појединих радника и предузетника, него се регулишу азмеђу групе радника и групе предузетника. Једна немоћна а слаба, да у економско! борби заштити оебе а заштити свој матерајални антерес, прибегава општем прннципу узајамне помоћи' другим јединкама, које се налазе у слачном положају n као једна заједница уговарају с другом отраном. То је један облик, који сваког дана добија’све више маха. То је један облик, који у себи садржа важан ембријон за азградњу новог привредног аоретка. Други облик један, који се од известног вр.емена почне јављата у средана знмљорацника, да произвађаћи поједанах производа земаљских угрожени као појединци, угрожени са стране јачих, Koja су капиталом снабдевени, пребегавају опет једној другој узајамној помоћи у облику заједнице и јављају се као заједница, кад лаферују своје производе било лиферантима било трговцима било уопште купцима. Ma већ сад имамо такву врсту уговарања између произвађача жита и посредника продаје жита; између произвађача грожђа a посредника за продају a прераду гро.жђа. Затим имамо један детаално израђен нов облак односа, односа између проазвађача pene a оних, која арерађују репу у шећер. To су заметца једнога новога аоретка. Онај, која ароазвбда сарово a суделује са капаталом у производа сироване, он хоће да ама удела у коктроли у тој прерада. По аашем законодавству до данас та контрола наје аризната a није допуштена loaiiMa, који раде a лвферују саровине. Ала у замену за то што закон ваје регулисао, људи се довијају, нагнана економскам невољама a пнтересама својам сами довајају, да ту оскудицу и празнану замене слободнам договараљем. To слободио уговараље, госаодо, ао моме уверењу, садржв у себв једно ново законодавство, које извире аз основнога права утоварања, ала Koje нема потпуно ослона у свама законама, која у земљи постоје,'а које нема с н>им директиу везу, него које нзграђује нове аравредне одиошаје у друштву. И зато ja внсвстирам a сматрам, да треба да ансастпрам, да треба аранцапе ове у Уставу npaзната као нову подлогу за одношаје како ах сам жавот тражи како ах друштво у своме привредном жавоту пзрађује a како их оно намеће. Могућа je злоукотреба при томе, a могућно je да настутш оно, што je г. Шамрак казао: Да се органазују a оаа, која располажу опаким оруђем као што je каааталазам, a да тим оруђем угњетавају слабе, a могућно je с друге стране, да се овам

правом користе и ради израбљивања нејаке радне енаге, дећије снаге, те зато што су могућни такви случајеви злоупотребе, зато је баш потребан овај додатак: »у границама закона«. Првашњи је предлог костатовао само принципе слободног уговарања, али је после дошао предлог и додате . су рбчи: »у границама закона«. Баш зато што су могуће злоупотребе, које треба одстранити а које потичу од стране картела, од трустова, који су уперени иротиву радне снаге баш зато је потребан овај додатак, да закон предвиди могуће злоупотребе и да их на тај начин спречи. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Андрија Госар. Посланец др. Андреј Госар: Принцип свободе погодбе в господарских рдносих ни нов, ампак је стар либерален принцип. Теком прејшнега столетја со се ле полагома увељавиле туди посамезне изјеме проти тему принципу. Седај по војни доби, постопајо ооциална начела в верваво ин ко смо туди ми пришли тако далеч, да хочемо увељавити в устави некај социално-економских начел, в наши доби не гре баш за то, да се свобода погодбе в господарских одиосих омеји ин да се подреди социалним интересом. Попреј је вељало начело, да има всакдо скрбети засе ин да је всакдо свободен в збираљу идетја ин в всем равнању, ки се тиче госпоДарскега живљеља. Седај ‘се па увељавља начело, да мора всакдо при тем, кдо с-крби засе, внопгтевати туди дружабне интересе. Здто је треба туди в нашем члену свободе погодбе рмејити. Ако се рече: »Свобода погодбе в господарских односих се признава в мејах закона«, ни поведано ничесар. К вечјему je с тем речено, да море закон то свободо омејити, ни па речено, да јо мора омејити; ше маљ па је речено, в катери смери јо мора омејити. На подлаги тега члена, тако стилизиранега, би било могоче, да се та свобода омеји тако, да бо то на шкодо делавним слојем ин в .прид капиталистом. Предлог товариша др. Шимрака, да се дода тему члену доставек, да се море свобода погодбе омејити, в колнкор то ни в наспротју з дружабними користми, је сицер сплошен, а вендар_даје законодајалцу директиво за они специални закон. с катерим бо омејпл то свободо погодбе. Че се спрејме та стилизација, je с тем же дана директлва, в катери смери се бо потом закона та свобода омејила. В насупротнем случају па нимамо никако гаранције за то, да се бота свобода омејила рес в прави смерп. Зато се морем стрињати само с предлогом др. Шимраковим ин морем бити протн другему предлогу. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Павле Павловић. Павле Павловић: Нама је било потребно и нужно објашњеље г. Мике Аврамовића, нама, који нисмо учествовали у Одбору за израду овога предлога, те да из љеговог објапгњења видамо шта ово треба да значи. Мз видимо, да је стилизација врло несрећно удешена. У члану 14. се каже: да he ср употреба својине на штету целине имати да ограничи, а у члану 5. се каже, да се признаје слобода уговарања у привредним односима. Ја сад не разумем шта ће се све у животу, у-стварном животу, подвести под ову ствар. Овде није реч о ономе, што извесна господа хоће да докажу: да се овде ствар тиче слободе колективног уговарања код радних и најамних односа, јер се овде не каже ни радних нв најамних односа, него се каже привредних односа, а