Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

78

Стенографске белешке

радног времена, или да се повећају радничке награде. Чим je питање о повећању награде, послодавци ii иредузећа стално се одупиру томе. Радтшци, принуђени простом нуждом, морају тврдоглаво остајати код својих захтева, они морају најзад обуставити рад, да на тај начин увере послодавце, да треба да приме њихове услове, јер радницима остаје обустава рада као последње средство за остварење њихоИрх захтева. Е, сада, ако држава лаке руке улети уту интервенцију, па, не јући у обзир све услове за живот, који су се изменпли, предложи, да се нешто мало поправе услови раднички n да се нешто мало изиђе на сусрет радничким захтевима, па ако радници то не усвоје, оиа /окрене оружје, државну силу лротив њих, то онда не би било у духу правде. Председнлк др. Момчило Нинчић: Ja бих молио господу говорлике, да ове велике, начелне го воре, задрже за скуплгтлнске седнице, а овде у одбору да говори буду стварни, концизни, и да се господа говорници држе самог текста члана, о коме се дискутује. Недељко Дивац: Не може, гослодине Председниче. непосредније држање да буде у вези са самим лредметом, него bito га ја имам. Ja hy да учиним једну напомену, која Jie лр('дстави-.ати једну малу диверзију, не велику. Ја сам потпуно свестан, да ми не можемо Уславом предвидети и назначити све друштвене односе, који постоје и који he тек настати; алл оно, што треба да се види пз Устава, кад га донезѕмо овде, то је правац, у којем мисл-и да се креће наш будући државни и друштвени живот. И ја бих био ? најсрећплји између свију, ако би liani Устав свима својим одредбама добио такав карактер, да се видл: да у овој пашој Скупштлпи влада један лстинскл дух демократије, и то не само политичке, него ii економске демократије. Xohe ли се то постиФи, највише зависл од овог трећег оделжа. И г. Председник учиниће услугу не менл, него he учпнити услугу земљл, ако допусти, да се баlл о овоме одељку што више дискутује и развије што више дух осесаћања п схватања овог предмета. Попlто ми лзгледа. да члан 6. не дефинише довољно cpehno оно што ми желпмо, а то је државну интервенцију стално у корист слабијега, онда бих ја лредложио, да се члану 6. да оваква једна редакција: »Економске односе држављана уређује држава заколима. Целокупно економско л соцлално законодавство мора се кретати у лравцу економске л социјалне равноправности свлх држављана«. Оваква једпа редакдија не значл нешто одређено, али показује један правац у коме треба да се креће наше социјално законодавство. Оно треба да се креће у том смислу, да заиста наше социјално законодавство буде заштита економски слабијих друшвтених редова. Оно треба да буде заштита слабијих друштвенлх редова и ако, господо, небудемо дали такав дух нашем уставу кроз овај трећи одељак, онда сматрајте, да ми нисмо савршено ллшта постлгли. Ја бих стога молло г. председника, да стави такођер на гласање ову редакцију чл. 6., како сам ја предложио (чита): »Екопомске односе држављала уређује држава законлма, а целокупно економско и социјално заколодавство мора се кретати у лравцу економске и социјалне равноправности свих др жављана«.

Председник др. Момчило Нинчић: Одредба, коју je поднео г. Деметровић, гласи овако (чита); »Држава има у интересу целипе а на основу закона право да интервенише у привредним односима грађана у духу правде и одклањања друштвених супротности«. Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Ми сав овај одељак 3. нисмо уносили ради тога, да оно, што седанас у економским односима између јачих и слабијих класа у друштву вршило, санкдионишемо у Уставу, него ради тога, да баш те потиштеле класе од тих социјалних. питања заштитимо. Ако смо то хтели, онда одељак 3. има смисла, а ако то НИсмо хтели, онда га лемојте ни давати, јер лама проста форма не доноои ништа.. Ова формулација не може бити несрећнија. II ми по чл. 6. о државној интервенцији имамо толико,, колико само да можемо рећи: Сласи нас Боже од таквв' интервенције. Ми о таквој интервенцији за радничку класу имамо само напаст. Ту се каже, држава има на основу закона право, да интервенише у лривреднлм односима грађана у духу правде и одклањања друштвених супротности. Дух правде то је једна реч - и један оишти појам, јер за мене за раДничку класу дух правде je једно а за капиталистичку класу. је дух правде друго, за државу опет друго. Ја дух правде у устима n у глави’ једног капиталисте ни најмање не сматрам за дух правде а одклањање друштвених супротности, кад год се радничка класа сукоби са класом капиталистичком, видл се, да се тада држава јавља, да отклони друштвене класне супротности, али да лх отклони бајунетима лротив радничке класе. Ми за ту ствар имамо много примера. Ми немамо ни један лример, да се држава ставља на страну раднлчке класе а лротив каплталистичке класе. ■Ja нећу да задржавам господу на томе, али нека ми се дозволл, да наведем трп примера. Један се десио пред рат, један прошле године г а један ове године. Из тих примера ћете влдети, што значи, кад се државна интервенција унаша у ie односе и кад ради у интересу правде. На Чукарици је ишла куршумима против радничке класе и то значи државна лнтервендлја. Погледајте штрајк радника на пллани у Ђурђенцима. Држава. интервенише опколлвши војском колоније и опкокљавајућа војска тражи, да радничка класа на тој пилани има да усвоји захтеве каштталиста, јер иначе нема ни хлеба ни ишта друго и то је значпла државна интервенција. Ове године штрајк рудара у Трбовју показао је исто тако што значп државна интервенција. Ако ћемо je тако уносити, нама је не треба. Метните слободно, да нема државне интервенције. А државна интервенцпја, како се практиковала и како је овде формулисана, значи у ствари, да је интервенција класна, да је интбрвенција у смнелу капиталистичком, која he бити п надаље на страни оних, којима не треба државне интервенције, којима не треба никакве заштите, јер су економски јачи. Ако хоћете јсдну формулу, онда уметните, да државна интервенција. сме бити само у корист економски слабијих у корист радника. Или метните читав низ одредаба, које конкретизирају ту. нтервенцију државну, na ћемо онда о том разговарати. Од те две ствари узмите једну Ово. што се овде формулисало, не може примити, не може потписати ни један представник радничке кла-