Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIII. седница. - 16. марта 1921. године.

79

се, a о радничкој класи je овде реч, твезини се интереси овде регулишу. Зато ja сматрам, да овакову одредбу ми не можемо примити, него ћемо гласати против, али скрећем подједно пажњу, ако се буде цјтогод модифпковало, нека се јтако модификује, било c обзиром на предлог, који ћемо ми изнети, плн да се каже да се државна интервенција може вршити, кад се врши на корист економско слабијих, на корист радничке класе. Председник др. Момчило Нинчић: Пма реч г. ПТпмрак. Др. Јанко Шимрак: Ja се, господо, придружујем господину Дивцу и господину, који je иза њега говорно, који су казали, да овај члан не значи ништа друго, него једну фразу. Што то значи: »држава има у интересу целнне, a на основу закона право да интервеннше у економским односима грађана у духу правде и одклањања друштвених супротно.сти?« Ту се хтјело приказати. тсојим путем има та интервенција поћи. Она мора да иде у дуXV правде. Ja се не бн сложио Ga господином Јовановнћем, да je нравда један релативан појам, који je друкчнји код капиталнста, a друкчији код пролетараца. Правда je један објектнван појам, којп остаје увијек. исти. Оно, што капиталисти називају правдом, то није правда, то je неправда. Али они кажу, да je то правда. Према тому они- траже интервенцију у духу неправде. Ставите, господо. точан нзраз, na реците: »У духу неправде«. Немојте заборавитн, да данашњи капиталистички режим, схваћа нравду притнскивање сељака п раднпка и он вели, да je то етнчки праведно. Друга днректива ове интервенције имала би бити: друштвених супротности. Кад сам то прочнтао, мислио сам, да сам добио какову књигу старога вијека. Господо из владе и влада су толико пута нагласили, кад се радило о соцнјално-економским пнтањима п против земљорадника и против социјал-демократа, да уопће нема друштвених класа, да те данас више- не ностоје. Кад се на том становншту стоји, како ће се одклоTiiiTH те супротности? Како he уклонити борбу класе против класе, кад не прнзнавају, да постоји борба класе против класе? (Глас: To je друго, борба класе против класе). Ha мјесто овога члана ми мислимо, да би се морало поставити ово: »уређење господарског живота мора свакоме обезбеднти опстанак достојан човека«. To je темељ и основа сваке економске правде. Свакоме. појединцу мора се обезбедити опстанак, који je достојан човека. »У тим границама« велимо ми даље у свом предлогу »je осигурана господарска слобода појединаца«. Ми смо у начелној дебати у Уставном Одбору јасно казалн, да право својине није апсолутно него релативно, да се право својине мора равнати према социјалном благостању, да оно имаде своје социјалне дужности,, да имаде над правом својине много других правица. које су много јаче, него што je право својине. Једна од таквих правнца, која je јача, него што je право својине, јеправо на егзистенцију, право да човјек може да живи достојно човјека. Кад се каже, да човјек мора живјети, онда консеквентно нз тога излази, да човјек имаде право да живи, a човјек имаде право да живи, не као животиња, јер имаде разум и слободну вољу, na према томе треба да живи као особа. Кад се велн, да човјеќ треба да жнвн као особа,. онда се његова егзнстенција жнвота састоји у

томе, да он може развијати и своје физичке силе и своје психичке силе, своје телесне и своје душевне силе. Овде, је у начелној дебати један од господе социјалиста, није то био г. Дивад, него је, чини ми се, био г. Етбин Кристан, казао, да се читави хришћански социјализам састоји у милосрђу и додао је: са милосрђем се неда ништа постићи. Шта хоћете ca милосрђем, да решите социјална питања! Ако је г. Етбин Кристан прочитао макар једну кљигу хришћанског социјализма, мислим, да то није Morao нигде наћи. To je извадио просто из зрака. Хришћански социјализам вели: да држава мора заштитити егзистенцију сваког појединог човјека, и да мора ту интервенирати. Сваки појединац има права на ову државну интервенцију. Ако радник станује у гадној. соби, у подземном стану, ако радгшк мора да ради. прековремен рад, ако жене и дјеца морају да раде посао, који ннје за њих, ако раддник не може са платом издржавати себе и породицу, ако радник на селу код сељака не може да живи од онога, bito му да сељак, онда радник има право, да тражи, да се држава умијеша, .има право да тражи државну интервеицију. Хришћан. социјализам не*решава соц. питање самб милосрђем. Kao што хришћанска религија није каква, како би човјек казао сеоска снаша, оја имаде само сентименталности, дако исто хришћански социјализам, г. Кристану, није какав сиромашни просјак, који стане na улици просити: Молим, дајте смилујте се људи милосрђа! Не, господо! Ми тражимо, да држава мора да заштити опстанак свакоме-појединцу, и да он има право то тражити. Кад се право буде извршнло према радном народу, сељаку и раднпку, онда долази милосрђе, онда ви, који нмате више, дарујте сиромака, који има мање. Госводо моја, треба дакле осигурати раднике пред капиталистима. Зато ми тражимо у првом реду, да се сељаку и раднику мора осигурати опстанак достојан човјека и да се читаво законодавство према овоме темељном начелу има диригирати. Ja молим одбор, да мало промисли о овом приједлогу, и ако се он овдје можда не би прихватио, онда да се метне маќар на коме мјесту у овом трећем одељку, који носи наслов: »Содијално економски одељак«. Ja мислим, гослодо, да he владина већина (Чује се: Зар до сад није било владине већине?). Досада je била владина мањина, a сад je већина, a на какав се начин мањина претворила у већину, г. Дивче ми ћемо о томе говорити кад будемо говорили о аграрном питаљу, морати признати, да ми предлажемо добре приједлоге. Вн сте овдје казали »у границама закона«, a ми смо казали »у друштвеном интересу«, и зато сам хтео да обратнм пажњу одбору, да има то у виду. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Павле Павловић. Павле Павловић: Господо, овај члан 6. не може задовољити нас комунисте,, ни у ком погледу, јер овде се преИутно признаје, a и досадаља дискусија прећутно je лрнзнала, да овај члан 6. треба да заштити раднике, na ако се то хоће, онда je стилизација његова таква, да се неби могло да разазна, где je вук a где je јагље, и што су наши стари увек говорили да су они старији и паметнији од нас, они су говорили, да онај, који заштићава вука, он убија јагње. Тако се ишло и са овом стилизацијом. Да ли намерно или ненамерно. не hy то