Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

80

Отенографске белешке

да говорим, али шило ес на то, да се држава упути, те да смета борбу економски слабијег. Ми тражимо да стилизадија овога члана буде друкчија, а она би по нашем предлогу требала да гласи овако (чита): »Чл. 6. - Установљава се пуна привредна ииспекција, чије органе, као и оне у Министарству за Социјалну Политику, -иирају удружен-и радници«. (Министар М. Трифковић: To nuje лоше). Није лоше. а није ни мало несавремено. Господо, ми не можемо друкчије да тумачимо предложену редакцију члана 6., коју је предложила владина већина, него као отворену могућност, за доношење уредаба, које имају саикцију закона, као што је било са познатом уредбом о реду и раду ii као што је уредба, која треба да санкционише осигурање радника у великнм предузећима саобраћајним, рударским и другим, према томе како кад затреба владајућим, и који у име владајуће класе управљају земљом. Значвшо би санкцију терора над радничким штрајком и над радничком ■ класом.. То би било ѕавијено у једној обланди не горка него отровна иилула. То би била фраза одклањања друштвене суиротности, која би дошла овде у форми, у којој се не одклања ни једна непријатна ствар, већ у којој би све ствари требале да се одрекну права постојања. Ништа иростије него једном полицијском органу да сходно тумачењу уставнога проииса кроз законодавство омогући себи да каже: »Ја отклањам друштвене супротносги на тај начин, што сам уништио могуЋност штрајкова«. Господин Грудић и без уставне одредбе одклања друштвене и класне супротности т.амо у тузланском округу у Босни, јер је на пр. белој гарди дао оружје, па је позвао и гарнизон, који иде као нека резервна сила за белом гардом, опколио село, тукао и пребијао, а ко се томе противио, и убијао. Ако се тако хоће да одклањају друштвене супротности, онда ми не разумемо зашто he то онда у Устав. То је и до 'сада било, и до сада су те супротности одклањане уништавањем радничких штрајкова. Ми иЖамо у рукама уредбу, која је тајна, али која избија на јавност онда, кад се појаве какви штрајкови колективних брганизација као на пр. раденика на жељезници; уредба која унапред има ирописану мобиллзацију не само оних, који раде на жељезницама, него-и оних, који су на жељезнинама некада радили, па та уредба својим прописом за мобилизацију повлачи чак и оне грађане, који до сада нису били на саобраћају. II ако се ко успротиви, овде се укидају принадлежности за физичку егзистенцнју. То је једна драконска уредба, која за раднике најмање значи оно, што за грађане значи државни удар и суспендовање слобода и грађанских тграва. Још више, та уредба значи одузимање материјала за економску егзистенцију, јер људи на пијаци могу продавајући крушке и паприке побошаре, продавајући, олињале коже г могу се погађати дакле и нудити по толику и толику цену, па ако се не могу.погодити онда с Богом. Ако треба некоме оперисати слепо црево, онда тај може умрети за то, што нема доктора. Јер, доктор ће из сасвим разумљивих разлога све обзире човечности бацити под ноге и оставити болесника да умре. ако се ннје могао с њиме погодити. Зато доктора ниједан закон не he го-

нити, али ако жељезнички или рударски раденици баце свој посао, зато што се нису могли погодити за надницу, од које им зависи комад хлеба, то he још нешто више, значити одузимање њихове физичке егзистенције. Ако се тако хоће протумачиTI-I, онда вам хвала лепо, онда раденицима не остаје ништа друго, него да полазећи у штрајк спреме и друга скривена средства, која треба унети у штрајк ii која ће требати, ако Ое ова одредба унесе. Ми тражимо, да се таквим стварима нико не шали, јер друштвене нужности, на жалост не потичу из нервозе и тврдоглавости раденика; оне потичу из околности друштвене и онда, господо, уклоните те околности, па тек онда можете забранити штрајкове, можете доноситв обзнане и све друго. Али дотле, док те околности лостоје, за које добро рече г. Шимрак, да су овде у почетку негирали први говорници u први шамар Уставотворној Скупштини, ударио je г. Веснић рекавши да ово није конвенат и да ми имамо да правимо бољим оно, што je добро, a други шамар, кад je казао да не постоје класе у друштву. Ми у тој ■коиградикдији не уживамо, али je морамо са болом да констатујемо. Ми тражимо према овом нашем предлогу, да ову интервенцију spine привредне инспекције из министарства за социјалну политику на основи закона о заштити и о’безбеђењу радника, на основи закона о осмочасовном дневном раду, на основи закона социалних. Према томе радници треба да бирају те органе, јер се в.их тиче да ли ће бити злоупотреба. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Жарко Миладиновић, и дискусија је закључена. . ' Ј ; Др. Жарко Миладиновић: Господо, кад ја слушам господу приговараче против предложеног члана 6., онда мени изгледа, да треба да буде онако као што каже народна пословица: a ceo, а устав бијен бити мораш. (Недељко Дивац: Па како мислите да je боље). Мн тражимо онако, како ће бити боље, а не по сваку цену оно, што се предлаже, да критикујемо и осуђујемо једну ствар на неправедан начин. Господин Павловић je устао против неких полицијских власти и казао како чине насиља. Навео је, господо, неке случајеве, али овде се не говори о полицији, већ о законодавству и законодавцу a законодавац није полицај. Mu ћемо имати онакве законе, какве будемо имали посланике, и посланике онадве, какве их народ буде изабрао a да he их слободно изабрати, гарантује закон, у коме се зајамчује ошпте право гласа и слободан избор. Говорило се овде и о вуку и о јагњету. Овде се говори, да се законом има интервенисати данас у духу правде и отклањања друштвених супротности. Ко je вук, а ко јагњ ,еја не знам. И ако се не слажем потпуно са г. дром. Шимраком што се тиче означивања правде, као нешто потпуно објективне апсолутне правде нема на свету то ја знам. Али ми говоримо о правди онако како то наше друштво схваћа, односно како је тај појам у народу и друштву изражен. Ми знамо, да се законодавна политика мења према развитку просвете н културе. Има извесних ствари, Koje су некада законом биле забрањиване а после забране уклоњене, јер се видело' да нема места да се забране стављају. Ми знамо, да се извесне ствари