Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

ХХХШ. седница. 16. марта 1921. године

некада друкчије схватале а данас друкчлје. Некад се судило и.звону, кад је звонпло ла.јеретике; некад се судило и волу, -кад ■ је пробо дете но данас бл се свако томе смејао. (Недељко Дивац; Данас се судп л стреља коњ, ако убије два војника). Овде се лаглашава да држава има лраво да интервенише у правде и у духу одклањања друлттвелих сулротлости. Истина, то нису таквл лзрази, који обележавају и који су посве тачнл, алл ја не зпам, да ли би се могли наhii какво обележје. Господа нлсу ил покушала, да каково јасније обележје даду. Према. томе ја држлм, да је довољно кад се каже: да држава лма право, а ја бих додао, да држава има и дужлост, да у лривредшчм односима пнтервенллlе у духу лравде и одклањања. друштвеллх супротности. Разуме се, кад се говорп о одклањању друштвенлх супротлостл, да се замшлља да ту лма третва. трвења лзмеђу поједлнлх класа. Ja нећу да разумем класе у средњеевковном схватању, него у данашњем смислу. Кад ја ово говорлм о класама, ја млслим на поделу рада л према подлл рада лма разлих класа, потпто долазе у колизију разне класе, то је дужност државе, да трвења и супротпости лзмеђу класа ублажи л по могућности уклони, одстрали,- а то све удцуху правде. Г. Жлвко Јовановић или г. Павле Павловил Kasao je, како je у глави каплталлстлчкој лојам лравде ■ дфукчији него у главл рецимо раднлка. Ја ле знам, какав је то појам правде у капиталиотичкој главл? Правло капптале ллсам, лиги сам био калиталиста, нптл hy бвтл, п зато имам права ла кажем у духј т лравде, олл!те лравде а не калиталлстичке правде. (Павле Павловпћ: Нема опште лравде). А далл има радличке правде, може ли то да се каже? Ја сам казао како друштво схвата л обележава правду, да ћемо тако л мл и да можемо донетл један привдип. И што је лајглавније, тежња је овога члала, да гарантује лнтервелцију државе баш у правду правде онако како то данас'лаше друштво схвата, и то не у правцу капигалиетичком него у правцу народном. А исто то се мисли и код овога отклањања друштвених сулротности. Према томе држим, да боље стилизације ле може бпти, и да је све казано, што је требало казати и што господа нисе могла друкчије обележити ли доказати, да су моглл нешто боље створитл. Председннк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Соцлјаллу Поллтику. Миннстар за Социјалну Политику др. Миливоје Јовановић: Господо, ја лемам права да вас замарам, али морам рећи само неколлко речл, да се обратим господи, која су замерала овоме тексту чл. 6., назначујући појам о правди као релативии лојам. Ja hy лризнатл, да је не само појам правде, него сви апстрактнл лојмовл и свл етички појмови су у неку руку релативни, алл дикада у оној мери, у којој г. Длвац, г. Жлвко Јовановић и г. Шлмрак кажу. Таква релативност je немогућа, да од појма лравде изађе леправда. Та релативност je немогућа. И ако би посумљали ca Tora гледшпта на све појмове, онда целокупно законодавство ле би значило нлшта. Ако бл свакој речи дали своју границу, олда на то не бл могли одговорити. (ДрЈ Јанко Шимрак: Говорите ли о правди објективно или субјективно?) Ни у ком случају појам правде ма како га обележили, макар и капиталистички, никада тај лојам правде не може значити одузимање лрава неко-

ме на мипимум животне егзистенције. Ја мислим, да се толика релативност нема замислити нигде. Господа су навела леке случајеве као илустрацију оправдања такве релативности, па су се задржала на случајевима, којл >су мало тежи, мало чезгЈцнијл. Али пису се задржали на .случају, којл je локазао, да овакво схватаље појма лравде може дати интервенцији државе једлу врло лепу чрратну снагу. Штрајк у Трбовљу био је окоро, спор је био јак, јак ii no учешћу радника, л он је, господо, решен апсолутно у корист радника интервенцијом државе. (Павле Павловић: Ja ћу вам доказати да није тако). To je решено у корист радника а доказ је тај, што су радници пристали на олу интервенцију, какву је. држава учинила. Али, господо, ја верујем у то, да појмови, колико год су релативни ле могу ићи у длверзије, како то замишљају господа, л с тога сматрам, да оваква стиллзација чл. 6. да је потпуно загарантована, да државна интервенција води рачуна о томе, да буде заступљени лраведно интереси л једлих и других, Због тога што имам пулог уверења, да је државна интервенција л корисиа и добра, да не he лћи тим правцем како господа очекују, ја сматрам, да треба допунити тај члан тиме, што he се казати: држава лма у интересу деллле л права и дужности интервеције, јер онда ле he битл оно, што је г. Шимрак казао, да je то ствар милосрђа, него дужност л онда je ствар дужности a ве милосрђа. Председник др. Момчило јНинчић: Дискусија je завршела. (Др. Жлвко Јоваловлћ: Молим за реч радл ллчног обавештеља). Има реч г. Жлвко Јовановић, али само ради личног објатпљења. Живко Јовановић: Само ради те речи »правда« хоћу да говорим, јер илаче ле бл говорио, кад бл била длскусија етлчка, али само зато што остаје ово, лгто појам »правда« остаје п у Уставу n како су нека господа додирнули моју изјаву о »лравди«, ја морам да изјавим неколико речи. Господо, ja говорећи о правди нисам хтео ни имао намеру да помлњем једну објектлвну, више метафизлчку, религиозну концесију, јер лравда, која је постојала вековима, била је само правда на паплру а у конкретном друштвелом односу није важила и пије имала стварног утицаја. Према томе, са г. Шлмраком, који је у том смислу направио мени примедбу, ја бих могао да водлм фллозофску дискусију о појму правде. .Међутим ja сам колстатовао појам правде у смислу, како се у конкретној стварностл и случајевима практично лримењује, и ту, господине Милистре, има само тај релативни лојам правде и само тога лојма има. Вл кажете »правда« као што кажете друштво, држава, л свето стављате као ошлте важеќл појам. За мене не постоји као једал апстрактни појам друштво или држава, већ постоје класе. Постоје појмови о правди у друштву, то је стварност, остало је фикција 0 тој апстракцији можемо ѓоворити и кад говоримо о томе, ми морамо са стварнлм члљеницама рачунати. Ми знамо, да у пракси, кад се говори о правди, онда се она примењује тако, да кожу радничке класе и сувшпе пажуљи. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, сад hy ставити овај члан на гласаае. Код овог члала г. Жарко Миладиновић je лредложио, да се дода реч: »Право и дужност«. Господин Министар за Социјалну Политику изјавио u