Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

је, да прима ту реч и сам је предложио то као додатак предлогу. Према томе стављам на гласање овај члан. Михајло Аврамовић: Мени је саопштено од стране господе, која су учествовала у овој редакцији, да је уместо речи »друштвених«, стављена реч »привредних«, а као што видите, то у члану овом није измењено. Председник др. Момчило Нинчић: Предложена редакција гласи: »интервенише у привредним односима грађана«, а на крају је реч о друштвеним а не привредним супротностима. Господо, ко је за то, да се овај члан прими, нека изволи седети, а ко је против, нека изволи устати. (Већина седи). Пошто je већина седела, објављујем, да је овај члан примљен.

Господо, пре него што закључим ову седницу имам да нагласим, да ми је са разних страна лао предлог да се седнице од сада не.држе пре него после лодне. Како су дани сада одужали, можемо од сада држати седнице после подне, те на тај начин да убрзамо рад и свршимо овај посао до католичког празника. Да не би чланови Уставотворног Одбора морали и после празника да долазе, него да би имали довољно времена да се спреме за дискусију у Скушптини, то ћемо убрзати рад и за то предлажем, да од сада седнице држимо после подне. Данашњу седницу закључујем а другу заказујем за сутра после подне у 4 сата са истим дневним редом, очекујући да he дискусија ићи брже него до сада. (Седница је закључена у 13 и једну четвртину часова по подне).

XXXIV СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И ОЛОВЕНАЦА држана 17. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчић. Оекретар Милан Бошковић. (Почетак рада у 16 и пол часова). Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, господо, да изволите заузети своја места. Господо, отварам 34. седницу Уставног Одбора. Молим г. лодчредседника Деметровића, да изволи прочитати члан, који je на реду из одељка 111. Сад ћемо, господо, наставити дискусију. Јурај Деметровић (чита члан 6. у првобитној основи члан 7.) који гласи:» Држава се стара: 1. о нарочитој заштити матера н мале деце, 2. о чувању дравља свију грађана, 3. о сузбијању акутних и хроничних заразних болести, 4. о бесллатној лекарској ломоћи, бесплатном давању лекова и; других средстава за чување народног здравља сиромашних грађана. Председник др. Мимчило Нинчић: Има реч г. Јанк.о Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ја предлажем одбору, да пре овога члана 6. уметнемо ово: »Над свима рударским, саобраћајним, индустријским и другим крупним, приватним привредним, акционарским, државним и самоуправним предузећима врше контролу стручна господарска веЕа, која се састоје од заступника иредузимача, раденика (намештеника) и потрошача. Над свима гослодарствима у локрајинама врши контролу и дају директиве покрајинска, a у држави државна господарска већа. Господарска већа имаду право инлцијативе гледе свих господарских закона«. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, господнне посланиче, једну напомену. По пракси, коју смо већ раније утврдили, предлози за нове члане треба да се чине дошто завршимо дискусију о

целоме одељку.. Није у интересу ни самога вашега предлога, да се у исто време воде две дискусије. Молим вас, да прочнтате ваш предлог, кад завршнмо одељак 111. Пошто је прочитан нов члан, то heмо говорити о новом члану, a о додацима нових чланова водиће се дискусија на крају, и стога не треба на томе више да се задржавамо. Молим вас, да ваш додатак изволите прочитати на свршетку дискусије 111. одељка. Ja се надам, да Ремо дискусију о овоме одељку завршитн још вечерас. Др. Јанко Шимрак: Ово је у уској вези и долази баш сад пред овај члан. Председник др. Момчило Нинчић: Ви ћете то на крају одељка напоменути, јер кад jfe већ овај члан прочитан, онда можемо само једну длскусију водити, стога вас молим, да .задржите то своје право на крају. Др. Јанко Шимрак: Ово је у у ској везиидоламе моћи дискутовати на крају одељка 3. Председник др. Момчило Нинчић: Бићете задовољсли. Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Господо, ми социјал-демократе, смо присталице бесплатне лекарске помоћи и бесплатних лекова уошпте. Појам ограничавања тога само на »сиромашни« сувише je незгодан а незгодан је због тога, што је појам »сиромашан« и сувшпе неодређен. Код нас, кад се каже »сиромашан«, онда се мисли махом на паупере. Господо, готово сви радници из реда колико их има. таквога су имовног стања и имају тако слабе приходе, да су савршено у немогућности, да лрибаве себи лекарску помоћ и потребне лекове у случају болести. Ако ми унесемо у Устав изрично, да се лекарска помоћ и лекови дају бесплатно само сиромашним, онда то може постати повод многобројним зло-