Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. гбдлле

улотребама. Може се десити ово, господо, да људи, којл су таксирани као несиромашнп, ле буду у могућности да плате лекара и лекове и да ла тај начлл буду изложенл опасности од болести. У томе случају, гослодо, држава се не греши само о један индивидуалан случај или о једну лородицу, лего се можда грешл о целу околллу, јер лрирода болести је таква, да мож| да загрозл и самој околини. Господо, када је блло разлога за државу, да буду судовл n судије бесллатни, када је имало разлога, да буду учлтељл бесплатни односно ластава основна, ла/да буде средња школска настава бесплатна, па’да буде виша настава бесплатна, онда исто толико, господо, има разлога, да буде лекарска noiioh бесплатна за цело друштво. Јер питање народнога здравља уопште, господо, то нпје питање индивидуално, то je плтање оппхте. II када се јлтити, када се указује лекарска помоћ бесплатно једноме ■тгитту или једној породлци без обзлра на то, какво је лмовно стан>е тога ллца, или те породице, онда се не бранл само та породица, него се брави можда један читав део вашег друштва па можда л цело друштво. Богати се могу лрлнудити, да плате оно, што би копггали трошкови око лекара и око лекова на један други начин, да лекар не тражи то посебло да се платл и да. се сваки ле обавезује лосебно, већ да се ударл лепосредво велика пореза према његовој имовној сназн л опда he он на тај лачин платлтл и лекара и лекарску помоћ посебним путем. Из тога разлога, господо, ја сматрам, да би ову четврту тачку требало изменити у толнко, што би требало ставити: да се држава стара о бесплатлој лекарској ломоћи л бесплатлом даваљу лекова и других средстава за Bjn’.aiße лародлог здравља, а да се одбацп »слромашни грађани«, јер ако би то остало онда би заиста тај завршетак могао битл ловод разнолллим злоупотребама п бити од врло рђавих и штетних последица. Председннк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Карамехмедовић. Др. Хамдија Карамехмедовић: Олажем се са сти.ллзацијом члана 7, само молим, да се дода и следеће: Да се сузбије алдсохолизам, даје се свима, па п најмањлм самоуправним јединицама, право, да у својој надлежности и у својој територији могу забранити или ограличитви потрошњу. алкхолних пића и да могу за потрошњу тлх пића одредити ламете колико xohe. Желим ради објашњења да кажем само лекоЈптк.o речи: У земљама, у којима се развло антиалкохолистички покрет до велике висине,, ќао у Шведској, Норвешкој, Финској и Амерлци, алкохолизам је сузбијен успешно у многим олштинама, у многлм градовима у многлм покрајинама једино на тај начин,, што су све те самоуправне јединице лмале права, да у својој компетенцији, а без питања већих управнпх јединица, одређују, у којим се данима и у којим сатима сме трошлти алкохолло nzhe. што су имале могућност да ограниче или и сасвим сузбију отварање нових гостиолица на тај лачин, што су имале право тражити велике пристојбе за њихово отварање. На тај су начлн онемогућиле прекомјерно трошеље алкохолних пића. Овај покрет био је успешан у млогој опћини. Свако је, ко је хтео могао трошити алкохолно лиће колико xohe, али je дато право већини грађана у свакој мањој или већој самоуправ. јединици, да то може ограничити у оноликој мјери, у колико сама буде ;п.'-

жала то за сходно и потребно. Идеално би било, да се Уставом или једним законом забрани потрошља алкохолних nnha у целој земљи, али то би био Јсдан леизведив проблем за садање време. Стога треба лоћи овим дуготрајним и лостепенм путем, који he лпак, надам сее можда за 4 или 5 деценија довссти до циља коме тежимо. И држава треба да иде за овим циљем, а дада hc доћи до њега то зависи од обаветлтеља народа с томе, да је алкохол један од највеќих неиријатеља у његовом друштву. Кад антиалкохолистички локрет у појединим олштинама довтигне толику меру и кад они грађани дођу до уверсња, да je потребно да ограличе употребу алкохолких плћа то право треба да се да општини, и то право треба да се загарантује Уставом. Отога.молим чланове Уставног Одбора, да ме потпомогну, да се овај додатак унесе у члан 7. Председник др. Момчило Нинчип: Има реч г. Павле Павловић: Павле Господо, ми мораиз да гледамо ла овај члан 7,. односно 6., као па нешго, што he само бити унето у Устав, a не he бити у пстпуности реализован у жлвоту и законодавству епециално због тога, што се јуче нобегло од тога, да се постави један принцип код осигурања раденика у болести. Збов тога he се десити, да највећи брг-ј матера и деце сиротлљске, да највећи број бо.leinhv окужених организма сиротињских, да иајвећи број болесника остане без неге a без ломоки лекарске у пракси због тога, што није у уллпе у Уставу прокламовано начело, ломагања лротив болестл и помагаља матера, сироти и деце и сузбијање болести уопште.. Пре свега ми се нисмо јуче постарали овде, благодарећи већини Уставног Одбора, да се ова ствар упути једним одређеним, једНЕМ правилнијим путем, те да се тако рећи створе лредуслови у ломенутом законодавству онлм категоријама грађана, којима је неопходно потребно обухватити, па да се нешто стварно у логледу овога новог начела оствари. Ја знам, и не умем да замислим, које су то .институције, које he заштитити сироте мајке и сироту децу? Ако гледамо на далашње институције, паше и морамо признати, да нису савршене, и ми морамо констатовати, да je ова палијативна мера, и да се с постићи ни 20 по сто од онога, што треба да се лостигле. Какве he се инстлтуцлје усталовити за села? Овде је констатовано, да нема ни довољно судлја, да суде људима за кривићна дела. Овде је констатовао г. Маринковић, коме се конзерватнзам данашњице не може оспорити и који је у томе погледу можда најтипичнији представник државног колзервативизма, он је констатовао, да је имало затвореника у његовом изборном округу, које нлје имао ко вшпе да чува. Оами су се закључавали и одкључавали у алсани. Па моллм вас, господо, где су бабице, где су лекари, где су институције за порођа.ј сељанкама, малим грађанкама и сиротним грађанкама у лаланкама. Има ли тога бар приближпо довољно у самоме Београду. Ја мислим, да he у Мннистарству Народ. Здравља као и увек a исто тако, и онај љегов лесрећли брат у другом министарству, што се зове министарство Социјалне Политике, и у овом и ,у идућем наредном државном буџету имати најбеднију и најлгршавију. ■■буџетоку позицију. Како he се овај огромни задатак'обавити, ако не желимо да будемо смешни уставотворци, да будемо некакви конзули, који he констатовати потребу и ићи мирно кући да спаваи *