Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

84

Отенографске белешке

ју, a да ли he што потребе бити задовољено, оставиће се случају и срећи. Па у заштитном радличком законодавству требало је у првом реду гледати како да се социјална хигијена спроведе и како да се заштитне мере о здрављу омогуће. Сви знамо просто правило, које су знале и наше прастаре Majne, да је боље свако зло спречавати него лечити и да је то и јефтиније и боље. Ми комунисти стојимо на гледишту, да у капитализму овакова једна реформа као што је чуваље народнога здравља као што је његовање деце и помагање сиротних матера, да у капитализму тога не he и не може бити, не због тога што би друштво било неспособно, да да потребну количину жртава, већ зато што је то друштвој у толикој мери егоистично, да i-iehe никада одрешити кесу и дати те жртве. И ако нас мора руководити принцип, да у заштитном радничком законодавству протуримо бар за овај шири круг ових несрећника ове заштитне мере, јер тиме се у једној конкретнијој реалнијој форми образују институције за спровађаае ових мера, и ако ћемо можда изгледати у томе погледу помало себични, јер се старамо за њих више него за друге класе. Дотле смо дужни, да вам ■објаснимо у две три речи зашто то чинимо, јер тиме се да лакше конкретизирати, јер тиме постиже радничка класа лекаре и друге институције. Ту he лекар бити no дужности као плаћен обвезан, да иде код болесника, да га обиђе, да га лрегледа и да му учини лекарску понуду и ломоћ. Тамо постоје санаторији и болнице, тамо постоји и пошиљање у бање на лећење оних, који су оронулога здравља. A што ћете урадитл са туберкулознлм сељанкама и радницама, што ћете урадлти у местима, где нема овакових савршених организација, а јуче 'Сте одлучили да то можда никада и не буде. Јуче сте оставлли законодавцу како he то бити. Све, оно, што нам није сигурно, не можемо веровати, да ћемо сутра ухватити. МеђуТим ви се нлсте постарали, да осигурате лекарску помоћ ли онима, којима je можете осигурати, а камо ли онима, које је тешко помоћи и увести у евиденцију, који су далеко разбацани. У сваком случају на чл. 7. гледамо као на платонску меру коју Ви, пошто вас ни мало не кошта као владајућу класу, допуштате себи као уставотворни луксус, ма да ћемо у пракси настојати свима средствима, да се од тога нешто оствари и то ћемо бити једини ми, који ћемо се за то залагати. У сваком случају ми сматрамо, да овај Уставни Одбор не врши дужност ни код других питаља, а најмање код оних, која се односе на социјалну заштиту и хигијену. Стога не треба имати илузија у оваком грађењу устава и да he устав имати својих реалних и корисних последица. У сваком случају ми немамо поверења у чл. 7. и то сам са овога места констатоватн. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Дринковић. Др. Мате Дринковић: Господо, по нашем нацрту Устава, ми делимо надлежност, која би спадала на Народно Представншптво и на покрајинска представништва. То не радимо из партикуларизма, како се често овде наглашава, а особито у самој штампи, у вашим одборима и у вашој Понституанти. Ми то радимо из стварних, нужних разлога, из разлога практичких, из разлога истинске демократије, како сам много пута рекао и из разлога, користи за пучанство. Ja hy вам баш у овом погледу код члана 7. pehu, да је ово, што је овде речено, само зато речено, да буде написано на папиру и да на папиру и остане. А ја, као практични лијечник,

a не зубар, јер то никад нисам био, ja hy pehn, да ово, што je овде стављено, остаће као.мало прашине у очи неукоме свету. Ми кажемо: Народно Представништво лоставља само основна начела за ове послове. Ако држава буде поступила по овом на челу, онда he у Народном Представништву, у државном представништву бити лостављени принципи, no којима морају бити заштиКене и матере и деца; морају бити лостављени принципи о чувању народног здравља; морају се иоставити принципи о бесплатној лекарској помоћи, о бесплатном давању лекова и других средстава за очување здравља сиромашних грађана. Te лринципе би законодавзтво овде дало, а извршба тих принцила морала би се поверити самоулравним телима; јер ако ви узмете и егзекутиву у своје руке, онда од тога неће бити нилгга, онда би пропало и оно што имамо. Ми имамо, господо, многе институције, које раде на томе. Те институцијје су раздељене и по покрајинским владама и по жуланијама и по општинама. Има их и no селима. И ако сад ви узмете то у своје руке, како је то овде пракса и обичај, ја сам сигуран, да би то пропало. Сем тога, макар ви установидл дечничка места, или макар ви отворили који завод, ако то није уређено према локалним потребама, и ако локалне власти то не надзирају, онда од тога нећете имати никакве користи. Зато бих ја био, да се у овом члану 7. постави: да he држава, преко Народног Представништва, за целу земљу издавати основна начела, a да he извршбу свих ових послова отклонитл од себе и да he ловерити то самоуправним телима. Зато блх ja био да се у овај члан стави, да he држава преко Народног Представништва издавати основла начела за целу државу, a да he извршбу свих ових лослова, који су ту отклонити од .себе и поверити самоуправним .'телима, јер нису -самојуправна тела само покрајине, нису самоулравна тела само жупаније и опћине него све могуће инстлтуције, које би се биле поставиле за ове сврхе чим се оне баве послом од опћените користи, јер ако не буде удружења локалних у ове сврхе држава п пучанство неће имати од тога користи. Ово што ви хоћете у овом послу да узмете на државу, то се мора делегирати свим самоуправним телима гдегод се она налазила, јер без тога нема ништа, а јер сам ја за то, да кад се нешто ради, да то буде од практичне користи то сам ја за то, да се ове ствари делегирају у рном лравцу да се омогуће институције да ово извршују. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Цео овај трећи одељак, који говори о социјално лривредним проблемима унет је зато, да бп се изашло у сусрет тражењима из овог одбора. Влада није мислила, да је лотребно да се то у Устав унесе. Рачунала! је, да су дово.љне оне лолитичке одредбе у Уставу, а да се могл- решавати и ови социјално привредни проблеми, али како су ти захтеви пали у одбору, влада је тим тражењима изишла у сусрет. Овај одељак је прллично велик и исцрпен. Разуме се у том одељку постављају се само принципи; ту не могу ући све законске одредбе како he се тл прпнлдшл изводити. Не може се, господо, захтеватл да у Устав уђу детаљи. То не може нлтко тражити нити то има у лједном уставу. Са стране комулпстичке и са стране народнога клуба речено је као да he ово остати на папиру написано и као да то значи бацити прашину неуком свету у очи.