Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. године

Господо, зависи то од тога, што ће и како ће радпти они, који буду дошли после нас. Наше је, да ми ове корисне ствари унесемо у Устав, а дали he се оне после тога у ошпте извршити и дали he то извршивати централ. власт или самоуп. власти то he да зависи од тога какви законп будЈ г донети по тим предметима. A закони he бити донети онакови како буде састављено Народно Представништво. Све дакле има да зависи од будућег Народног Пред. ставништва. Ја би молио Уставни Одбор, да се задовољи овом одредбом како је она стилизована овде с тиме, да бих ја пристао да из предлога господина Карамехмедовића уђе она тачка, која говори о сузбијању алкохола и то као принцтш. Према тому би гласило то овако (чита): »Држава се стара: 1. 0 нарочитој заштитп матера и мале деце, 2. 0 чувању здравља свих грађана, 3. 0 сузбијању акутних и кроничних заразних болести као и о сузбијаљу алкохола, 4. 0 бесплатно]’ лекарској помоћи, безплатном давању лекова и Другпх средстава за чуваље napo дног здравља сиромашних грађана«. (М. Аврамовић: Извините и дозволите г. Министре, али ту треба pehn о сузбијању »злоупотреба« алкохолизма, а не само о сузбијаљу алкохола, јер има ту разлика између злоупотреба алкохола и између алкохолизма). ТТредседник др. Момчило Нинчић: Па злоупотреба алкохола то је алкохолизма. Ja ћу ставити на гласање овај члан са овим додатком, како га је г. миннстар за конституанту примио. Она господа, која су за то, да се овај члан прими са додатком, како га је госи. министар примио, нека изволе седети. а она тоспода, која су против тога. нека изволе устати. (Устаје мањииа). Објављујем, да је овај члан примљен већином гласова. Пзволите чути члан 7. Потпредседник Iypaj Деметровић чита члан 7.: »Брак стоји под заштитом државе«. Председшк др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Дулибић. Др. Анте Дулибић: Ja бих молио гослодина министра, као владиног представника, да би изволио казати, што мисли влада са речима, да брак стоји под заштитом државе. Ако јгисли, да се заштити светиња брака од разних погибељи. онда је то друга ствар. Али свакако морамо бити на чисто са тгравим значељем ове речи, У пракси смо видели, како стоји с тиме, да брак стоји под заштитом државе, јер смо видели, да је доста да разни браколомди иду из једнога краја у други и тиме се створио еод нас прави каос тако, да се више не зна, да ли брачна веза постоји као што мора да постоји. Стога разлога ја бих најприје молио, да се растумачи, што се мислн са овим речима. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Радонић. Др. Јован Радонић: Господо, ја сам пријатељ краткоће и прецизности, али ипак чшги ми се, да овнх пет речи сувише мало кажу. Каже се овде: брак стоји под заштитом државе, а Ја вам кажем, да ја то не разумем. Ако се тиме хтело да се дода једна маниф.естација, да се нешто прокламира, ја тому овде не видим места, а ако се хтело да се прејудицира, како се мисли да се у будуће регулише то питаље брака, ја мислим, да је то овде неопортуно. Пре свега ja xohy да вам кажем, како је н вама самима познато, да има две врсте брачнога права, старо црквено брачно тграво, и државно брачно

право. У средњем веку важило је црквено брачно право код католика и православних, код којих се брак сматрао као тајна, као сакраменат. Пошто је црква у средњем веку имала толико ауторитета, то средовековни људи нису оспоравали истинитост тих норма, које канонско право и васељенски сабор био потврдио. Али у XViI. веку, када је дошла велика реформа у Немачкој, онда.се Лутер ставио на супротно становитпте, да брак није никакав сакраменат, него да он спада у домену обичнога грађансќога права. Од онда се почело изграђивати грађанско брачно право и онда су дошла у колизију та'два права, т. ј. црквено брачно право и грађанско брачно право. Католичке правоверне државе исто тако и православне државе остале су на становишту црквенога брачнога права, док су напредније државе почеле примати максиме грађанскога брачпога права. Неке државе нарочито, где је било разних државних конфесија уређивали су своје брачно право према својим конфесијама. Они су дали факултативни грађански брак, док су други отишли сасма далеко, прихвативши облигаторни брак. Ако се мисли чл. 8. да се прејудицира да држава тиме, што узима брак под своју заштиту, тиме мисли да то регулише на тај начин, што he одбацити норму и принцип брачног права, морам искрено признати, да ја нисам за то. Ја не сматрам, да ge брак сакраментум бенедиктио сацердоталис ипак држим, да не би било опортуно сада то прејудицирати. Ја мислим да је питање брака ствар политичка и ја мислим да не би требало то за сада прејудицирати. Јер, господо, ви знате, да у нашој држави има много конфесија и ако би хтели сада то питање да репшмо, да би наишли на велике тешкоће и изазвали иепотребне трзавице. Ако би чл. 8. био нека врста манифестација држим да му овде нема места. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Мих. Аврамовић. Михајло Аврамовић: Ова одредба, господо, у предлогу устава земљорадничке странке спадала је у онај део, где се говори о здрављу народа, о чувању народног здравља. Онако како је предложена од земљорадничке странке, није примљена редакција, примљена je краћа. Али и ако je краћа тгримљена ми сматрамо, да се са овом, овако предложеном редакдијом можемо задовољити. Овде је у питаљу социјална институција а не само правна. Овде је у питању заштита брака са стране здравствене, са стране моралне и сматрам, да из ове редакције бвако кратке, потоњи законодавац може да изведе читав низ законодавних мера за заштиту моралног здравља и за заштиту физичког здравља. Тlзлишно је овде, господо, упуштати се у доказиваље, колик-о је то важна институција, и колико је важна за народЛа развитак народни, за здравље народно да та институција буде здрава, да буде здрава и морално и физички. Стога уштеђујем и себи време а и вама, да о томе што говорим, но само сматрам, да је било потребно да дам ово кратко обавештење, шта се замишља са овом одредбом, а законодавцу је то циљ, да изведе из тога све законодавне мере, које здравље наше социјалне средине бЈ г де захтевало. Председник др. Момчило Има реч г. Жарко Миладиновић. Др. Жарко Господо, никако се не слажем са предлогом г. Радонића, да би се овај члан изоставио. Јер за оно, што је рекао г. Аврамо-