Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

86

Стенографске белешке

вић, има доиста ваздан разлога, само ја бих држао да je тумачеље г. Аврамовића једнострано. Ја држим да овај члан обухвата више него што г. Аврам-овић каже. (Михајло Аврамовић: Ja кажем социјална институција). И ако' се слажемо сви да она страна, коју сте споменули, стоји овде под заштитом државе, значи не само да има држава да заштићује брак са моралног гледишта, него иначе и са правног гледишта, држава хоће да-се брине за брак јер је брак једна врло важна установа за друштво па и за државу. Јер кад би се олабавиле породичне везе, кад не би било добрих закона државних и кад се не би држава бринула за напредовање и опстанак брака, онда би, свакако, тиме била нанесена велика пггета држави. Разуме се сад је принцип чисто црквеног брака и брак је једна црквено-правна установа с гледишта црквено правног. С гледишта државно-правног то је нешто сасвим друго. Онде не води рачуна држава само о оном што црква ту мисли и како сматра брак, да ли је то тајна или није, него оне тајне последице бракова. 0 томе води држава рачуна. Ми имамо црквних бракова, имамо грађанских бракова, имамо факултативно-грађанских бракова. (Др. Лаза Марковић: Нема факултативних бракова. Смеј). Није чуо добро г. Марковић, ja сам казао факултативно-грађанских бракова. Таку погрешку нећу да учиним, али хоћу да кажем »нот ехе«, из невоље бракови. У Аустрији су имали уређења исто тако, као и ми у Хрватској и Славонијн, док је тамо владао конкордат. Али кад је Папа 1880. године постао непогрешив, Аустријска влада је онда казала па ми смо били правили уговор са погрешивим човеком а сад кад је наједанпут Папа постао непогрешив, онда је Аустрија казала, да тог уговора више нема и да Аустрију випте не везује конкордат. На тај начин је, госнодо, Аустрија раскинула са конкордатом и сад важи тамо у Хрватској и код нас тако исто важи црквено судство и за католике и за православне. Тамо суде црквени судови. Ја не бих био никако за то, да се ова установа укине, него треба да остане, јер она много више каже него што се то на први поглед види. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Л. Марковић. Др. Лаза Марковић: Господо, ја мислим, да није намера ни предлагача, нн нас, који смо за ову одредбу, _да овим прописом прејудицирамо законодавство државно о браку, јер кад би то била намера, снда би тај пропис морао бити друкчије редигован. Колико сам ја схватио и предлог земљорадничке групе поклапа се са овим, што смо усвојили, јер тгрви став њиховог предлога потпуно одговара овоме члану, који ми сад примамо. Тражи се, да се истакне прннцип, да је брак као једна институција, која је подлога целокупном данашњем друштву, да је дакле брак под заштитом државе. Запггпта државе као и свака заштита разуме се у цвојаком правцу. Држава се стара, да се брак не злоупотребн и стара се, да брак буде.једна здрава, једна у сваком погледу солидна и морална заједница, и кад тако усвојимо прииш-ш да брак није чисто приватан уговор грађана, да би се могао једнога дана потпуно еманциповати од утицаја државних закона, ii кад тако схватимо овај принцип заштите брака, онда сам ја за то, да се овај члан прими. Али ја мислим, да je и г. Аврамовић то претпоставио, да он не прејудицира питаље нп у корист ни

na штету дрквеног брака. (Мих. Аврамовић: Ja сам казао, да ми не схватамо брак као чисто правну институцију, него на широј основици као једну содијалну институцију и за нас је најглавније здравље ове установе). Да г. Аврамовићу, али ми као правници морамо да утврдимо замашај и домак такве једне одредбе, да се не би приликом њеног примењивања појавила тумачења, да се тражи нетпто.што они. KOin су то примили. у ствари неће. Ja констатујем, да по мом схватаљу овим се не прејудицира брачно законодавство. То је само један принцип, који како смо га формулисали може потпуно да буде примљен. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Након диску.сијд, која се развила о овоме члану, види се прво, да је он постао нејасан. То је признао и г. тгрофесор Радонић и г. Марковић, a то не he порећи ни г. Аврамовић. Оно, што je споменуо г. Аврамовић, чини се, да би се у појединим случајевима могло са стране државне власти повредити тако, да би се ова ствар могла тако израдати, да се државни полицијски органш власти могу мешати' у светост брака, што се тиче његове менсалне стране и што се тиче његове физичке стране. И, господо, кад ви стварате овакву одредбу, онда ми се чини, да тгред собом морате имати све конфесије у нашој држави, а у ггрвом реду, држим, да морате имати пред очима и конфесију муслиманску. Светост брака особито код. муслимана гледом на љихов закон јесте онако као што би човек казао најтајнија ствар, тако да би ту унраво било немогуће, да се органи државни и власти уплићу. Ja не знам, шта ће казати господа из Муслиманског Клуба. (Глас са стране МуслУмана: Тако je! Boja Матжгковић: Овака вера стоји под заштитом државе). Ja ћу и на ово одговорити, господине Маринковићу, и драго ми је што сте то напоменули. А господин председнпк ће ми дозволити, да на упадице могу одговарати. Затим, гос-подо, нисам добро чуо што г. др. Жарко Миладиновић говораше о неком папи. па бих ја молио господина Миладиновића, ако би бно тако љубезан да ми те нечи понови, jen их нисам добро чуо. (Др. Жарко Миладиновић: Казао сам, да је Аустрија раскинула конкордат са папом зато. што је она уговор тгравила са погрепшвим човеком, а кад је папа оглашен као непогрептив, онда је уговор није више везивао). Благодарпм лепо на ппизнаљу. Господо моја, еод нас папа није каква дисцип-дина, него је ќод нас црквени ггоглавипз и то је један чланак наше свете католичке вере. Кад ми говоримо о непогрешивости, онда они, који су нешто студирали, мнсле на веру и на морална пптаља. А што се тиче укидања конкордата са Аустрнјом и не знам с ким другим, онда ту нема смисла мешати непогрешивост ггапе, јер папа мож.е исто тако погрешити. као што може погрешити Шимрак и свакн доуги. У овим стварима папа ннје непогрешив, јер овде није у питању вера и морал, него политичка ствар. па стога ни папа у политици није непогрешив. Господине председниче', опростите ово је био жестог напад на моја верска чувства. • Ја морам, кад je пред јавношћу пала таква реч, да се браним. Друга ствар је, господо, од господина професора Радонића. Ja морам да корегирам његово'становиште, што се тиче брака. Он као јуриста мора да зна, да је брак као мистериум, сакраментум није на-