Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. године

стао у средњем веку него далеко напред у првом почетку хришћанства. To he сваки историчар било светски или црквени апсолутно потврдити. Ви сте казали, г. Радонићу, да је велики доброчинитељ напретка човечанства Лутер реформатор. Ја га зовем деформатор, јер је он створио немачки империализам, јер је слојио верско чувство Немаца са немачким националним чувством и јер је иза Лутера могао се јавити онај луђак Нитше z разделити народе za Херенвелкер и Херденвелкер. II овај светски рат, ако га проматрамо са висине, такође je дело Лутера и Нитше-а. (Недељко Дивац: Овде неко протестује због увреде Нитше-а!) Видите, господо, журналисти, који су овде присутни од »Ријечи Срба, Хрвата и Словенаца« или незнам, како се сада назива, валда »Југославенска«, ти се врло лепо забављају са мојим изводама. Та господа су дакако протЕвног мишљења и противних назора, него што сам ja. Али као што ja не hy да љих силим да прихвате моје назоре, ја бих лепо молио да они буду толераптни према мојем мишљељу и мојим назорима и кад немају права овде на упадиде и реч онда да не упадају. (Добацивање: Имамо права). Ја сам хтео само да кажем да, брак било за католике, било за православне, a то ће и г. директор богословја да потврди, да брак за њих нпје каква јуристичка форма него верска чпњеница, или како ми кажемо верска догма. Ви велите у 16. веку је било друто поимање, али не међу православнима z католпцима. него међу онима, који држе да не треба да буду ни кршћани, и православнк н тима je слободно да се жене, како хоће. Али прави каto.liиiiи и православни држе као и у средњем вијеку и данас у 1921. брак светињом н сматраће светињом зато, што је брак најјача основа и темељ друштва. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Жнвко Јовановић. Живко Јовановић: Ja право да Вам кажем не разумем добро ову одредбу. Ако би ова одредба значила, да брак стоји под заштитом државе, та држава има да узме у заштиту децу сиромашну из сиромашних бракова, да их подржл материјално н омогућн њихово васпитање, онда бих ја разумео ову одредбу члана 8., да се држава меша у тштање брака. Ако би тако исто ова одредба значила то, да се оно, што је данас у браку многих људи, читавих редова радничке класе на првом месту једно болно место. а то је да кмају деце и док су запослени у фабриди, љихова деца остављена су сама себи улици и беди н зато да држава узме ту децу у заштиту, да се о томе побрине, онда бих и то разумео. да се држава брине о тој заштитн. Алл ако ово треба да значи и ако би се могло протумачити, да го треба да значл. да се држава меша да заштити само брачну децу, а децу која нису су рођена из црквенога брака Д оне, који су такву децу родилн, да гони, онда ми морамо бнти противни оваквој одредби. Ако ова одредба члана 8. значи оно, што je г. Аврамовић објаснио, заштиту хигијене у колико се она односи на брак, онда зашто да метнемо само то Z; ништа више, и нека се онда каже, да држава штити хигијену брака. И ако je и то растегљиво, али је ипак мање растегљиво и опасно, него ово што се предлаже. Овако се бојим, да ова одредба не доведе, државу z њене органе често неспретне да се мешају

у ствари које падају у најсложенвје ствари, у приватне ствари нашега друштва, да се умеша z да онако тешка питања у данашљици направи још теже, Да се нарочито умеша тамо, где брак пијс закључен црквеним иутем z путем,, који држава данас нарочито одобрава. У сваком случају ова одредба у место да користи може донети само штете, z ја од овакве формулисане одредбе не видим никакве користи, па чак ни те, кад је реч о хигијени, о одржавању односа брачних. Оставнли бисмо да критеријум о томе одређују људи, који се код tzx питања могу врло тешко снаћи; оставило би се, да би појединцима у њиховом слободном |закључивању брачних односа и љубавнвх односа држава z државпн органи на најнезгодаији начин улазили у те односе отежавали. Све што би се могло одобрити, то је ово питање о заштити хигијене брака. Али то би се морало специјализирати по моме мишљењу z то би закон имао муке, да специализира. Отуда сам ја противу овога члана z сматрам, да би мањебило незгодно, ако овај члан не 6z постојао него ако би постојао. Ако најзад ова одредба члана 8. треба да значи, да се запттити црквени брак као признат од државе, a не заштити слободан z грађански брак, онда у толико пре ја не могу за ову одредбу гласати. У свакоме случају сматрам, да је она несретна z да ничему порисноме не може послужити. Председник др. Момчило Има реч г. Мата Дринковић. Др. Мате Дринковић: Господо, кад сам прочитао овај члан, ја збиља никако нисам могао разумети шта хоће са овим речима да се каже. Је ли то значи, да држава хоће да заштити цивилни брак, je ли то значи, да држава хоће да заштити црквени брак, је ли то значи, да се држава слаже и првлагођује свима конфесијама, које су у нашој држави, или она' брак заштићава. Ja апсолутно ни данас, после ових тумачеља не могу разумети шта треба ово да значи, а разумем само једно, да се овај члан може натезати на све могуће начине, Може се натезати у верском, религиозном смислу yi цивилном браку z тзв. дивљем браку. После речи поштованога друга г. Аврамовића, ja сам најодлучније против овога члана, јер je г. Аврамовић казао: даоннеулази у оно литање јуридичко, него да улази само у погледу социјалном и у погледу здравственом,Сад, господо, ако се хоће у социјалном погледу да се само с те стране говори, онда би морало да буде назначено, да држава штити брак у толико у колико узима у заштиту напуштене жене или децу. Ако га узима у здравственом погл.еду, јонда мора да се изрази, да се у здравственом погледу треба да интервенише. Све државе имају закон, кад власт у погледу здравственом интервенише у фамилији, то је код свих заразних и прилепчивих болести и тада власт интервенише у фамилији и зато, то не треба да долази у Устав. Ако хоћете, да ставите у Устав, да долази полициЈска власт да интерв&нира и изван заразне болести, онда ви рушите оно, што је код нашега народа најсветије, светост кућњега прага, јер дајете могућности најзадњему полицају, да било на своју руку • или на какву денунцијацију или свађу ca сусе'дом у кући интервенира, и ради тога морамо овај члан изоставити. Шта се тиче чЈсвања здравства и мера у колико је на здравље шкодњиво другоме друштву,