Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. године

89

ГГотпредседник Јурај Деметровић чита члан 8., који гласи: »Држава материјално помаже национално задругарство. Исто тако држава материјално помаже n остала национална привредна удружења, која не раде за добит. Таквим задругама и таквим привредlUIM удружењима, односно њиховим с.авезима, даје се у кругу њихових послова под иначе једнаким условима првенство пред осталим приватним подузећима. Донеће се закон о задругама, који ће важитн за целу земљу.« Председник др. Момчило Нинчић: Реч пма г. др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Мени су неке ствари у овоме члану перазумљиве. Прво ми је перазумљиво када се овде каже, »национално задругарство«. Шта је то национално задругарство? Ја сам чуо о задругарству кредитном, конзумном и продуктивном, ако се све задругарство може да сведе под ова три појма, али за надионално задругарство, верујте ми, нисам чуо. Кад говорим о задругарству, мислим да не можемо разликовати српско, хрватско и словеначко задругарство. (Јурај Деметровић: Алн имамо маџарске вересијске удруге). Из задругарства не можемо искључити сељаке и раднике, који не припадају нашој нацији. Свакако да се морамо борпти против маџарскпх удрута које су угњетавале наш народ, Ствар је државне администрације да капитализму, који се је увукао код нас преко маџарских вересијских удруга; подкреше зубе. Жалосно је, да се до сада у том погледу није учинир ред. Дакле ово ми је ствар неразумљива. Ја би молио господина предлагача да ми се ово протумачи. Председник др. Момчило Нинчић: Реч има г. Дулибић. Др. Јанко Шимрак: Молим вас нисам готов. Председник др. Момчило Нинчић: Ja сам мт-т-слио да сте свршили. Др. Јанко Шимрак: Ово су господине председниче, јако озбиљне ствари. Ја сам сељачки заступник. За мене је гласало само неколицина господе. 0 томе се можете увернтп по изборним списима. Председник др. Момчило Нинчић: Молим да се не унада у реч, а господина посланика молим, да не одговара на упадице. Др. Јанко Шимрак: Молим господина председника, да- упозори господу, да ме не прекидају. Председник др. Момчило Нинчик Ја сам их већ упозорио али сте их н ви прилично задуж.или. Др. Јанко Шимрак: Имаду право да упадају, али имам и ја право да одговарам. Цосподо, друго што ми је неразумљиво, јест кад се каже: »држава материјално помаже задругарство«. Шта то змачи »материјално«. Чиме, како, на који начин кад he бити помоћ. Ja знам, на како ниским гранама стоји наше задрутавство. У устав треба нешто конкретна унета. како he држава помагати задругарство. Држава мора унети сталну суму у буџет да подупре задругарство. Код нас су у Хрватској гледом на сељачке задруге управо десолатне прилике. Код нас је, господо, сеоска лихва тако развијена, да се не плаћа сауго 20 до 50 по сто. него више пута и 200 по сто. Tora ради молимо, да би се члан 9. у овом смислу изменио: »Удружења појединаца ради заштите или унапређења интереса појединих привредних редова штити закон.

Оваквим удружењима, или њиховим савезима даје се под једнаким условима првенство пред свима приватним подузећима. »Држава је дужна према потреби, давати крединим, продуктивним и конзумним задругама јеф> тин кредит. Сем тога је држава обвезна давати сваке године 6 од тисуће од укупног државног буџета у задружне сврхе. Овај he се допринос сразмерно доттринети међу покрајииске -задружне савезе«. Ми де факто данас имамо покрајинске задружне савезе: у Босни, Србији, Хрватској, Словенији и Далмацији. Jat видим, чим кажем »покрајински задружни савез«, Да вам је јако невољка та реч, па мислите да ja xohy одмах да овде развијам »црне федералистичке мисли«. Xohy само то нагласити, да се државна помоћ даје подједнако свима задружним савезима према броју сељачкога и радничкога становништва ,који живи у појединим покрајинама. Господб 1 моја, старе наше рловјенске задруге иа Балкану данас се, на жалост, ако не упропашћене, а оно потпуно порушене. Те су задруте сачувале наш словјенски народ на Балкану у тешким борбама, које је имао да издржи. Оне су сачувале нашер сељака да иије распарчавао свој и онако мали посед. Друго, оне су запречиле, да ни]е долазило до кризе пољопривредних радника. Пољопривредних радника вазда је било у изобиљу јер су задругари самп обавили посао. Данас се пољопривреда налази у куизи, а један од главних разлога је тај, што нема достатно сезонских пољопривредних Р 3-Д НИК cI . Треће. наше задруге биле су и једна. културна јединица. У њима се уз гусле певала јуначка песма. Свака је задруга живела својим животом и све задруге су се међусобно ујединиле. Тако се наш народ сачувао под тешким приликама на Балкану, не само економски, него и просветно и културно, док су други већи народи пропали. Дошао је, господо моја, либерализам господарски, који ie казао: нека сваки тече, како може и како хоће. Taj je господарски либерализам разрушио наше народне сељачке задруге, које су се развиле на нашем селу као наравна потреба сељачкога грсподадства. Нешто слична имадемо у руском »Миру«. (В. Маринковић добацује: То су совјети!) »Мир« нема никакве везе са совјетима, г. Маринковићу. Ja hy Вам растумачити, како је постао »Мир« у Русији. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас гссподо, да не прекидате говорника, а г. говорника молим да се држи ствари. Др. Јанко Шимрак: Господин је тражио да му кажем, шта je то мир, и ja хоћу да му то објасним. Ја мислим да имам право на то. Господине председниче, морам да Вам кажем, да кад сад изазван, мислим да ми ирштаДа право да дотичном господину кажем, што је то руски »Мир«. Ја имам право да се обраиим од подвала. Ако имам то гграво, онда ми га дајтеПредседник др. Момчило Нинчић: Али немоЈте то право да израбљујете и онако имамо мало времена. Др. Јанко Шимрак: Али ја имам вољу да га израбљујем. Док је било ропство у Русији, велики руски поседниди имали су робове сељаке, којима су одступали нешто од своје земље. Ту су земљу сељаци обрађивали i-i прозвали својим »миром«, па су рекли: то је наша земља, то је наш мир. Кад је робство 12