Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

90

Стенографске белешке

1861. год. укинуто, онда су такви »мирови« прешли у руке сељака. Кад је пропала наша сељачка задруга, коју је срушио господарски либерализам, онда се почела одоздо јављати реакција против калитализма. На место старих, задруга почеле су се стварати у Mjerne задруге, које би имале у неку руку да их надомјесте. Ми у својем предлогу устава велимо. да овакве задруге биле оне кредитне, продуктивне или конзумне, морају да буду облигаторне тако, да се поједини редови били то радиици или сељаци морају удружити у појединим задругама. Ми кажемо да такве задруте штити закон и ттодупире јавла управа. Штити их закон. То значи, да се мора начинити такви закони, који he заштитити свакове задруге. Исто тако их подупире и јавна управа, тако да од 6 од хиљаду од укупног државног буџета има да се даде за задруге. Задруге заштићује држава на тај начин да код њих набавља, а не код великих фабриканата, веллких индустријалаца и великих трговаца који варају државу, којој продавају дотичне артикле, а онда и сељака, код којих купују. Ja се секам, да је год. 1919. војно министарство имало да наручи велику количину зоби, па је наше мпнистарство' исхране дало понуду, која је била јефтинија него понуда других трговаца, и незнам којом несрећом зоб је била купљена од трговаца уз далеко већу цену, а није била купљена од министарства исхране. Ја кислам. господо моја, да he. господин Аврамовић и господа из земљорадничког клуба остати код свога првобитвгла лредлога, јер je Taj предлог веома добар, и конкретан. Можда he 'се казати, да се не може то извести, да се 6 од сваке хиљаде даде у задружне сврхе, али господо, ќолике суме из буџета одлазе као ракова деца на све стране, тако да нико не зна, ко пије a ко плаћа. Зашти да се| не би 6 од сваке хиљаде разишло међу сељаке, да отаре љихове сузе, да им скине са леђа бреме? Зашто то не би било проведиво? Ако нећете да овај чланак остане на дапиру, морате казати нешто конкретна. Ви ћете казатн, да he то уредити будући законодавац. Што ми знамо, какав he тај ■будући законодавац бити. Дајмо ми тому будућему. законодавцу директнву и одмах дајмо сада и државној админнстрацији дужност, да се ефективно, конкретно побрине за наше задрутарство. Ако се могу наћи стотине милијуна за друте сврхе против народних жеља и против нар. права, онда ја мислим, да се може наћи неколико мнлијуна за овакву лијепу институцију. Ја видим, гослодо моја, да ова ваша Уставотворна скуттштина и овај ваш одбор нема смисла за сељачко задрутарство и зато ћете ви мој предлог одбити. Председаик др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дулибић. Али већ je говорио од ваше групе г. др. Шимрак. Др. Анте Дулибић: Досада се могло увек говорити, па мислим да могу и ја сада говорити. Председник др. Момчило Нинчић: Изволите говорити. Др. Анте Дулибић: Господо, у овом Уставу код трећег одељка било је говора и о земљорадницима и о индустријалним радницима, о занатлијама, обртнлцима итд. и сада смо дошли до члана, у којем је говор о задругама, о' привредним удружењима. Ја мислим, да је овај час пригода, да се овде спомену и два сталежа, који нису били споменути досада, а то су два

сфалежа, која су највише потребна и заслужна и државне заштите и државне помоћи. To je сталеж помораца и сталеж рибара. Од нашег поморског сталежа особито се очекује, да ће он једини моћи подићи финанцијалну спагу наше државе, да ће он иајвише допринети њезином процвату, да ће највише допринети благостању и напретку нашега народа. Господо, наша држава имаде једну велику обалу, имаде једно пучанетво, имаде све услове, да може створити једну јаку трговачку морн-арицу а господо, имаде главни услов за то, имаде од Сушака до Бојане око 600 километара дужине, а а;;о убројите још к тому и отоке, онда се ова обала и подвостручује. Ова обала има сјајне наравне луке. То је први увјет. Други је увјет, положај наше државе на Јадранском мору на међи између истока и запада у непосредној близини Средоземнога мора и с тиме у дотицају са целим светом. Имамо и трећи увјет за развој наше државе, а то је природни положај наше државе. Ми имамо у нашој цржави стоке, имамо руда, и других ствари доста, али што је највише, ми имамо о чем би желио највише говорити, ми имамо један поморски народ, који се одликује свим врлинама, које морају одликоватп ликује наше поморце. Наши су поморци значајни људи, они су поштени људи, људи од знања, који су ввдели света и највише се одликују срчаношћу својом, својим јунаштвом н својом иницијативом. То највише одликује наше поморце. Председник др. Момчило Нинчић: Г. тгосланиче, овде је реч о задругарству. Др. Анте Дулиибћ: Ja hy прећи одмах на задруге и помоћ што.држава mia да да овоме сталежу нашега народа. Председник др. Момчило Нинчић: To je сасвим нов предмет г. посданиче. Овде je реч о задругарству. Др. Анте Дулибић: Није нов тгредмет и ja не ћу говорити дуго г. председниче али дозволите, ла je ово један предмет, који нас највише занлма. Ja знам, да je то ствар популаризирана, алн ми није могуће овом приликом говорити о томе, мени лежи на срцу само то, да господу упознам с нашим најглавнијим питањем. ,не само с нашим, него са тгитањем, које je важно за целу нашу државу. Господо, ja ћу споменути оно, што je један државник вазао: да важан положај у светл т заузима само онај народ, који има једну згодну обалу, и добре поморпе. To господо. имаде и наша држава. Ви сте. господо, већ видели, не треба да вам кажем. да државе, БОје су дошле до највеће помороке моКи, дошле су до те моћи само услед добре трговачке морнарппе. Ви знате, да je трговачка морнарица отворила државе на целом свету, ви знате, да je јефтинијп поевоз са трговачком морнаридом, да се са трговачком морнарнцом стварају трговачки одношајии пвивредни са свима могућим народима на светт. To je, господо, факат, алн има један другп разлог. Клттстатовано ie то, ла само једна држава. Hotjai има једну добру трговачку морнарппу, способна je, да имаде једну добру ратну морнарицу, и ово je ствар- која се мора вазда уочити, кад се говори о трговачкој морнарици. Још ћу споменути једну ствар. да буде потпуна и кратко hv нагласити, да нам фали једна ствар a то je саобтзаћајне везе између обале п нутрашњости земље. Али та мањкавост како би рекао за-впси