Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. године

од нас ii ми се надамо, да he се и то поправити у интересу државе, и надамо се, да ће се и тај' недостатак испунити. Видите, господо, ми из Далмације, из Приморја нашег, немамо поморског права. Оно што служи још данас за невољу, то је стари едикат Марије Терезије из 17 века. Од тога доба Аустрија n Маџарска нису створиле поморско право. То није учиљено из разлога, што они нису имали разумевања и љубави према нама. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас г. иосланиче, ово је врло интересантиа- ствар, само није у вези са питањем задруга, о чему се сад дискутује. Др. Анте Дулибић: Дозволите г. председниче, још hy се само мало тиме бавити. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас г. посланиче да се држите предмета, који је у дискусији. Др. Јанко Шимрак: Ово стоји у вези са рибарским задругама. Др. Анте Дулибић: Господо, не мојте се смејати, јер ако се смејете, значи не разумете ово. што ја говорим. Јер смејати се оваквој ствари значи, да не разумете мој говор. Видите господо, то је част, то је корист наше државе, што је баш наша држава позвана, да створи своме народу приморско право, које туђе власти нису створиле и нису могле створити, јер нису нмале љубави да створе. Господо, у уској вези са питањем наше трговачке морнарице стоји поморско рибарство п кад сам спомевуо реч рибарство, онда су се господа смејала. Али знајте, гооподо, ово што hy pehu. Један државник je рекао. да је поморско рибарство маље више практична школа помораца. Једно приморско пучанство, које се бави рибарством. узгаја најбољу помоћ. А, господо моја, шта значи, то ja ћу укратко споменути- јер видим/да је г. наш председник нестрпљив, премда мислим, да је овај предмет доста интересантан, и за који треба и ви да се илтересујете. Нећу. да говорим о богатству нашег мора нити о рибама, али ви знате да умору има не само риба, него има и спужава и корала, који су се вадили вз мора у задњим годинама. То је једно пусто и огромно благо. ксје може да вади само наш рибар, а чаш је Т-ибар данас просјак, поред свег тог пустог блага, коlе вуа пред очима. Дозволите ми сад господо, да кажем неколико речи о томе, штаће приликом склапања трг. уговора са нашом државом у погледу баш тога рибарства. Рибарско друштво у Млетшма задњкх дана дало је на мишљење једном њиховом професору, да учини извештај, шта he Итал. Влада да тражи од наше државе приллком ових тргов. преговора, u видећете према томе у чему је овде у суштиви значај. Тај господин тражи на нрвом месту, да ми будемо искључени ?д сваког права рвбаља у Италијанским водама затим у Трстанском и Ријечком заливу, алн нека им је то на част, то мв и да не тражимо, али они иду још даље, они траже, да и ако ми тамо немамо права рибања. да они имају права да ваде рибу у нашем мору. Они се позивају на конвеицију, коју су имали са Аустријом 1864. год., по којој су они имали фактички то право, које траже да имају и данас, -i то је да ваде рибу у нашем мору. Ако ми то право ца-

iro, овда he в.атпе рибарство да спадне на просјачки тптчп. Они траже, да се могу служити тим лравом чак па две миље до наше обале, наше грашптз. Ја сам то морао нагласити, да и вас заинтересујем те да и ви сви, господо колеге, у колико дођете у дотицај са меродавним факторима, да их упозорите на те ствари, које нису од мале важности него су од врло велике важности, чак и по судбину саме наше државе. Ja ћу да кажем, како може да .дође у тштање оггасност по нашу државуЈЕво како. Кад је Аустрија дала Талијанима то право рибарења, они су онда утукли наше рибарство и онда су били тгастали велики сукоби између наших рпоара и Талијана, који су вероватно свима иама познати. Данас he тих сукоба бити још већих и жешћих, ако се с.амо допусти, да Талијани дођу ближе нами. Ти ће сукоби бити жешћи из тих разлога, што ]е највећи део нашег народа приморапа осиромаштго и љему je сад потребна највећа помоћ. Ако се дакле Талијанима да право рибаља у нашем мору, онда he данас ти сукоби бити жешћи, јер је даттас наш народ ослобођен и он живи у својој држави, и оп зна. да he га наша држава морати заштитити. Зато велттм, наша држава доћиће у један погибељан положај због тих сукоба. Цосподо, ја сам у овом ггогледу слободан да вам предложим као надодатак овоме члану, управо не као надодатак него као један нов члан, који има доhii после овог члана, о ком сад расправљамо. Ради се још о овоме, кад се помажу све ове задруге и кад се старамо за све остале зардуге, треба, господо, да се старамо ч за ове рибарске и за наше поморске задвуге. Треба наше рибаре и иаше поморце помоћи ca стручним школама, јер то је оно, што нашем рибару фали, треба му помоћи и са справама, треба му помоћи и са бродовима, треба Mv помоћи и са моралном заштитом. јер *то је један сталеж. који може ттуно да допринесе благоставѕг пелокупттог нашег народа. А мој члан гласио бтт овако: »ТТомовска и рибарска стрчка уживаће посебнт затгттиту и потпору државе. Нарочитим за.коном уведиће се посебно поморско право. обезбвИење поморапа, капетана, морнава и осталих бво и давских намештеника, рибара и бродара за случај кезгоде, болести. старости и незапослености; стжчно обдазовање помолапа и рибава, установу комовв морнара, оснивање поморских и рибарских задруга и колективних тгредузећа«. Председник дп. Момчило Нинчић: Има реч г. Михајло Аврамовић. Михајло Аврамовић: Господо, реч je о мо.депном зддругарству; реч није о социолошком ѓРа.ктл удвуживања. Исто тако реч je о укупном задругарству; реч пије о некој спепијалној грани задвтгавства. или као што је г. предговорник тгогретгтно схватио, спешНално и искључиво о пољопривредном задрутарству. То и такво задругарство продткат је новтрег ввемена и штеакве везе нема са стапим облилима племенским, бватским или полодтггштм. То и такво задругарство продукат је именом режима кашггалистичког, онога режима, који је ловео у тешку ситуацију слабе тгривредне снаге и оне снаге, које ничега другог кемају долтт једино и искључиво радну cnarv на продају. Према томе кад се ово модерно задругарство посматра са гледишта државне управе или са гледишта народне заједнице, онда оно долази у исту категорију, у коју долази и заштита радне снаге, 12*