Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

92

Отенографске белешке'

заштита слабих и нејаких привредних јединица. Ово модерно задругарство нема никакве везе са компанијама ма какве било друге врсте, нарочито са компанијама, којима је циљ профит и добит на капитал. Модерно задругарство одбацује ту основицу ii противно тој основици тежи свим обллцима својим n праксом да елиминира дефинитивно нз превредног одношаја, рада и живота категорију профита и вољу за профитом. То и такво задругарство у нашој земљи јавило се 1894. године и од Tora доба, господо, па до данас, са малим изузецима, оно никада није уживало какву систематску брнгу од стране наше државне управе. Кад кажем, са малим изузецима, онда морам те мале изузетке лојално овде u да подвучем и наѓласим. Човек, који је први као државник’ схватио модерни социјални и економски значај мбдернога задругарства, био је пок. Љубомир ЌлериЕ и Мика Попбвић. Он је као Министар Пољопривреде, први дао закон о помагању модерног задругарства. Други човек, један најзаслуженији човек, за пољонривредни развитак у Србнји, коме има да се захвали за свеколико модерно пољопривредно законодавство, то је поштовани професор нашега универзи• тета г. др. Сима Лозанић. који је као. државнпк и Министар Пољопривреде. широко схватио улогу задругарства и учинио колико је могао, да се то задругарство са стране државне управе симпатично посматра и симпатично помаже. После та два случаја да напоменем још само два имена, који су имали тачне погледе на задругарство u са широког националног цледишта, а нарочито са широког пољопривредног гледишта. Нека ми извини господин Маринковић, што. морам међу те малобројне и љега да поменем. Као Министар Привреде он је показао правилно и широко схватање улоге модернога 'задругарства. Исто тако осећам дужност, да то тгризнање учиним и нашем поштованом председннку г. др. Нинчићу. Он је као министар финансија показао исто тако u широко n правилно схватање о нашем модерном задругарству. То су, господо, ти мали изу> зетци, ти часни изузеци, које велим сматрам за ,дужност да овде нарочито подвучем. Кад сам то учинио, морам одмах да констатујем, да ван тих малих изузетака систематске какве сарадње државе на ширењу и помагању задругарства није било у Harnoj земљи. Убеђен да се привредне ситне снаге не могу одржати а толи развијати без суделовања задругарства, убеђен поглавито да се снаге пргозреде, која ничега другог нема сем само рада на продају, не могу друкчије ефикасно помоћи до једним задругарством и то једним нарочитим специјалним задругарством, консументним задругарством. и даље убеђени, да у једној земљи малих произвођача као што су пољотгрнвредни произвађачи не може бити пољопривреда заснована на једној здравој основн, па се не може ни развијати без сарадње задругарства ми морамо тражити нарочиту брнгу за законодавство. Ми смо као земљорадничка група-поднели један предлог у своме нацрту Устава, у којем смо изнели, како ми рамишљамо сарадњу, кооперацију државе са задругарством. Ја морам на жалост овде да констатујем и ако иза мојих леђа мој друг по многим идејама г. Дивац довикује »тако«, али он тамо где је било речи о нашем пројекту, ннје довикивао »тако је«. (Недељко Дивац: Јесам, брате, морам се позвати на сведоке). Наша замисао, наш предлог. изложен у нашем нацрту устава, није примљен онакр како смо ми замшпљали да треба да

буде примљен. Место тога нама су тамо у ужем одбору предложили од става до става другу редакцију ii ми смо стављеии пред избор или да се не прими онако, коко смо ми предложили или да се приме само приттципи, као што видите уопште да преовлађују принципи а не детаљи. Ми смо примили ово друго гледиште, гледиште само принципа и по тим принципима признаје се оно, што је главно за нас, да је дужност државе, да'суделује у радњи у кретању, старању, задругарства. Поштовани г. Шимрак замерио је једној рели у тој редакцији, имено речи »национално« задругарство, где се вели, да ће држава помагати материјално национално задругарство. То није наш предлог. Ми смо као задругари мало космополити, Majo више космополити. Ми сматрамо, да је задругарство позвано уопште као најјача снага привредна, да подиже и оспособљава за живот и обстанак у данашњем друштву. Али нама је речено, да се друго ништа не може усвојити и да држава помаже само национално задругарство. (Др- Жарко Миладиновић: Тако је, то је оправдано). Друга примедба г. Шимрака тиче се материјалног помагања. Ја мислим, да друго прдпомагаљ-* није потребно томе новоме привредноме облику до само материјално ломагаље. Ја мислим, да у Harnoj земљи спецнјално та је потпора и нарочито потребна. Баш је и нарочито дужност државне унраве јер ми имамо нешто, што друге државе немају. Ми имамо закон о Управи Фондова. По томе закону сви народни капитали и сеоски и црквени и добротворни морају да се предају, да се поверавају Управи Фондова. По томе закону врши се једна spora дренаже капитала из нашега народа, где иначе капитала има посве мало, где је иначе капитал посве скуп. И тиме што се та дренажа врши и што се правда, да је то у ннтересу капитала, ми старамо, да је дужност државе, кад дренира сеоски капитал да га сачува, да је дужност с друге стр*.не државе, да да тај капнтал народу на привредно искоришкавање. (Добацивање: Она тражи 600 по сто интереса'). Код нас је то специјално потребно, што такав закОн о Угграви Фондова постоји и м-оже бити дејство тога закона простреће се на целу нашу отадбину. У другим земљама такав случај не постоји. Нигде ни у једној земљи, мени није познато, да се ради тако са капиталом нојединих јавнпх установа или добротворних установа. Шта више и ако такав случај не постоји, где има капитала много више. релативно много више него код нас на селима, у државама као што је Франдуска, Енглеска, Немачка, да друге земље не помињем, у тим земљама постоји специјално законодавство о потпомагању задругарства. Немачка н. пр. има закон о Пруској централној задружној каси. по коме је дала тој задружној каси 120.000.000 марака. Француска, она у своме закону о обнављању привилегпје Банк де .Франс унела је одредбу, и по тој одредби банка француска дала је на име земљорадничкога кведита вемљорадничком задруугарсву бесплатно без интереса 200.000.000 франака. И сем тога сваке годиие ставља задругарству држава учешће у добити која износи 4.000.000 франака. Енглеска, та најконзервативнија земља у ногледу мешава у привредне односе, та најлибералнија земља у смислу привреднога имперализма. Енглеска је под утицајем њенога великога државника Лојда Џорџа 1897. год. донела закон о развитку привреде т. зв. Агриколчуран Девелопмент.