Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седница 17. марта 1921. године

93

Akt, закон no коме и она потпомаже материјално задругарство, ма да у Енглеској као у ретко којој земљи на свету, има капитала по селима исто толико много колико n no градовима, она је ппак на* шла за потребно да своје задругарство помаже. Кад се тако дешава по земљама где капитала довољно има и без државне помоки, онда код нас где капитала нема довољно, дужност је државе у толико јаче, да изађе на сусрет задругарству, да га лотпомогне као врло велики економскп и социјални облик данашње прпвреде. У прво време задругарства, замишљало се, да је то само једна институција за помагање, да је то једна ефемерна, иривремена институција. Међутим задвугарство се. постепено развило до тога степена, да се данас сматра као један иарочити привредни облик. Као што је социјализам облик економски, као што је комуннзам економскл облик, тако je и кооперизам постао један економски облик, од кота се много социолози и економи надају, да му придада улога да мирним путем, дутем еволуције, отклони зла, која је капитализам створио у друштву, да мирним путем отклони економске тешкоће и соцпјалне тешкоће. (Чује се: II Лењин га је помагао). Јlењин га је лризнао па га је после угушио. Задругарство је у Руслји данас т. ј. не данас него до пре годину дана било најнапреднлје задругарство. Онога дана, када су унпштени закони, по којима су за састајање на задружне зборове људп делортирани - у Сибир, тога је дана задругарство у Ру-сији букнуло јаче него и у једној држави. Словенска земља је врло погодна за подизање задругарства, има ту врло погодне грађе за задругарство. И у Руснји je задругарство тако било букнуло, да је Русија до лре годину дана имала 120.000 задруга разних облика са 40.000.000 задругара. Лењлн је једним декретом прошле године у марту месецу наредио, да се све задругарство одузима из ириватних руку и да се претвара у комуНалне лродавнице и кредитнице; 'задругаре је нзбацио, неке је протерао, неке је похапсио, а неке је можда л лобио. (Министар за Конституанту М. Трифковић: Да ли је то тачно Ја пмам о томе званлчних докумената и што овде говорим лозитивно је н тачно. Господо, као штр рекох, као што се социЈализам и комунизам по мишљењу извесних људи сматрају као нарочити прпвредни облици, исто се тако и задрутарство сматра као нарочити облик привредни. Данас лостоје две школе у задругарству, једна индивндуалистичка и друга чисто кооперативна. II једна и друга школа, које теже да друштво препорoД е црва на бази иродуцента, а друга на бази консумента сматрају, да је држава дужна да помогне задругарство; и једна и друга траже сарадњу државе. II нитде, гослодо, у свету држава не отказује ту дужност и ту сарадљу, него у пуноЈ мери суделује у ломагању задругарства. Наш пројекат ишао је даље. Ми смо у своме пројекту захтевали и конкретан облик тог помагаља и изнели тај конкретан облик, прво у погледу кредита, друго у логледу стварања институција преко којих би са.ми продуценти могли да продају своје лроизводе. Као што се тражи радничко законодавство, да се заштити радна снага, исто je тако потребно, да мали продуценат заштити своје лродукте, јер се у тим продужтима материјалише његова радна снага, јер кроз њих тек он долази до реализације своје наднице. Ми смо захтевали, да држава, као што има магацине за трговачку ро-

бу, где ову чува док се не оцарини, да се исто тако подигну магацини и за лијачну продају земљораднлчких продуката. Алл то није примљено, то је остало на принципу: држава помаже задругарСТВО. Ja бих желео, да се ово нарочито констатује и желео блх нарочито да лагласлм, да ми нисмо замшшвали помагаље задругарства кроз неку државну институцију, кроз неку лнстлтуцлју, која би лосле добила облик партијске установе, него да ми замишљамо помагање задругарства на ономе терену где се оно јавља као резултат приватне економске потребе, да се задругарство ломаже z да се помаже на његову одговорност, а не на одговорност чиновлика кроз неку државлу институцију, која би целу ствар компромитовала и упропастила. То бих нарочито желео да се констатује и молио бих гослодина Министра, да то прими к злању и да у томе погледу да изјаву. Ово је моја реч о матерлјалном помагаљу задругарства и мислим, да сам бар толлко успео да вас убедим, да је потребно да се држава умеша у ту област прлвреднога живота и да је помогне. Живко Јовановић: Молим за реч ради личлог ООјаШЊеља. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, ле можете добитл реч ради личлог објашњења, jep вас нлко нлје поменуо, даћу вам реч ради говора кад дођете на ред. Има реч г. Дивац. Недељко Дивац: Ја мислим, да члан 9. није довољло срећло стилизован. То је сасвим и разумљиво, кад се има на уму, да је он резултат једног комлромисног натезања. Али ло смислу који показује, ја мислим, да је овај члал 9. добар. Тај члан иде на то, да обвеже државу на. ломагаље задружнога система. Шта је лзазвало потребу задругарства, то је свлма познато. Господин Аврамовић je био тако добар да истакне то, да се овде, кад се говори о задругарству мисли на модерно савремено задругарство. Какви су задаци. односно какве су потребе изазвале те модерле задруге? Изазвала их je једна врло важна лотреба, а то је да се шири слојеви радлог народа заштите од тешког каллталлстичког експлоатисања. Услед тога су нопикле две врсте задруга: лотрошачке задруге и произвођачке задруге. Њих су прихватили готово сви сдабији, економски слаблјн друштвени редови, па их је прихватила л сама радличка класа, јер je осетила, да јој задруге потрошачке ;ц' произвођачке, могу ќоред осталрх средства, којима се она служи у борби капитализма такођер лослужити за ту исту сврху. И ми социјал-демократи полагали смо и полажемо и данас врло веллке наде на развитак тих установа. Ми не само да гледамо у љима оргале и средства, помоћу којих радничка класа може са доста успеха да се у садашњости брани од ексллоатациЈв, безобзирне експлоатације капиталистичког система, капиталистичког система лромене добара него гледамо у тим установама још и нешто випге. Ми гледамо у тим установама поред радничких снндакалних организација установе, које he послужлти као ословица за формирање будућег социјалистичког друштва. Ми гледамо у тим установама управо организације, у којима ќе радничка' класа заиста да се оспособи за оно друштвено уређење, коме она тежи z за које се борл, за државу социјалистичку, то јест државу, у којој ће се пролзводља и лотрошља извршити искључиво ради потребе самога дру-