Rad : list za nauku i književnost

7

МОВ ИК ПРЕД ШЕКСПИРОМ ЗЕ4Ћ | 128

Е ђ 5 | и и = сликара нидерландских и у том жанру неколико њих, из нешто доцнијег времена, стекли су велика гласа (н. пр. Жан Стен и Адријан Браувер 1608—1640). Највећи вештаци на северу били су на пољу сликарства — у ХУ.веку — браћа Ван Кик који су радили, чувени код западних народа, олтар у цркви ев. Бава у Генту ; Ван де Вајден из Брисла (1400—1464), који је путовао ради студија у Италију и умео описивати јаким пртама осећања и страсти човечије. Бавлење у Италији показује се у много савршенијем цртању него што се налази на делима његових савременика: Хемлинг који се у композицији своје славне слике „страшни суд“ на тако званом данцишком олтару (у Данцигу се чува) може мерити са великим драмским песницима, по обилности мотива и изради свега што драмски ефекат увећава (епизода и споредних сценерија), као и по количини хумористичког елемента у описиваном предмету.

На пољу екулпштуре у овом веку једини Петар Фишер из Нирнберга заслужује спомена; био је највештији п најчувенији у земљама германским (1489—1529). У његовим делима огледа се свежа, истинита прпрода. Он је радио пл предмете из грчке митологије нпр. ОрФеа и Евридику (у музеу берлинском) али му је најважнији посао Себалдова гробница са многим статуама п сликама рељефним.

У ХУГ. веку северна вештина достиже до највеће висине: срета се са вештином талпјанском; п Немачка пма више великих њених преставника него Нидерланска. Дирер из Нирнберга и Холбајн из Аугсбурга путују у Италију ради студија и у својим делима после тог пута раде на измирењу северног и јужног (италијанског) стила.

Алберт Дирер (1471—1528) био је човек великог разума, силне маште, појетске душе. Такав карактер није могао остати на чисто реалистичком погледу северне вештине а да не покуша да се на крилима маште вине бар колико толико у идеални свет, и та борба маште и разума распознаје се п на ранијим његовим радовима, из времена пре пута у Италију (1506). Он је више радио на бакрорезу него бојом, п пеколико послова те врсте као нпр. „Адам и Ева“ из 1502. п портрета (у бакрорезу) Меланктона и Еразма из доцнијег времена, јесу врло познати. Његова слика „Ритер и смрт“ сведочи о бујној машти. Композиција и хармонија колорита на слици такозваној „бројанице“ (у Шрагу) на којој богоро-