Rad : list za nauku i književnost

2 = КЕ ПАН У на св. 1.

пима пружа краљу свог сина а папи бројанице : бујна, непецрпна у машти икарактерима ; слика „десет хиљада мученика“, показују најбоље силно појетеко осећање Дирерово. Али највеђа, монументална његова дела у сликарској вештини јесу слике : „четири темперамента“ (или слике еванг. Јована п Марка и апост. Шетра п Павла), „плач над телом Христовим“ у Минхену. Он је био велики вештак у описивању душевних страсти, у цртању карактера. јен

Ханс Холбајн (1498—-1554) био је члан једне вештачке немачке породице из Аугебурга. Његов деда им отац били су чувени сликари и дрворесци у ХУ. веку. Шратећи оца који је позван у Базел да краси општинску кућу остао је он за тим највише у тој вароши. Он је путовао у Италију. Холандију и Енглеску. Слика „страдање Христово“ (у Базелу) својом допста драмском композицијом, сјајним колоритом. истинштим опшеом туте и душевних осећања и тачним цртањем, јесте најбољи преставник савршенства какво је северна вештина, достигла у ХУП. веку; а његова тако звана „Мадона Мајерове породице, може се упоредити мадонама великнх вештака из Умбријске школе. У њеним цртама спојена је на диван начин материнека нежност, невиност, смирена оданост са неком овбиљношћу каква је карактеристична црта у жена нема“ ких. Холбајн је као пи сви велики мајстори германски изредан у портретисању, т. ј. у хватању црте лица. каравтеристичних особина м наклоности душе човечије. У ред тавих радова можемо метути његов, врло познат црте „игру мртваца“. Немачки хумор радо се увек итрао са слабостима које су везане за специјална занимања људска, ба будалаштинама. сталешким. Оне су предмет народне поезије у причама 0 лисици“ из старих времена, па у знаменитом спеву Себастијана Брандта из Штрасбурга, „лађа будала“ (Магтепзећег) у петнаестом веку. У игрању свом хумор народни залетао се и преко човечијер гроба али је разуме се тада постајао хладан, трагичан, облачио се у покров, и предмет је онда склањао се под кров црквени. У многим старим прквама у Немачкој престављено је, по најчешће у бојадисаноме стаклу па прозорима, како смрт (скелет) с косом у руци долази људима и наслања им своју хладну и тешку руку на раме, онда, кад јој се нимало ненадају, у сред хитног посла илт уживања: и обично је та ствар престављана у већем или мањем низу слика тако, да свака слика има човека са инштрументима,