Rad : list za nauku i književnost

св. П. “ _ НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА “190

гову личност, онда се његова личност и његово име не сме никако увлачити и ангажовати у вртлог партајскога трвења, п лома. То је све тако п ми се у томе са Блунчелијем и целом данашњом уставном теорпјом слажемо. Но сад је питање да ли се то одиста боље и поузданије постизава'кад има два дома но кад је једно народно преставништвог По нашем убеђењу не само да се то не постизава боље и поузданије при дводомноме систему, него баш на против. У једноставном народном преставништву страначке се противности сударају и боре, па се најзад у крилу саме скупштине, у њеним зидовима истутње и заврше решењем већине, и оно“ што већина реши то је скушштинека одлука, п ми не видимо зашто би се ту владалац морао увлачити у борбу партија. кад се та борба ма колико жестока била и ма колико дуго трајала најзад свакојако решењем већине преломи на једну или на другу страну п онда пред владаоца долази готова, одлука, која је одлука целе скупштине. Али је сасвим друга ствар, кад има два дома са потпуно једнаким гласом п учешћем у законодавству. Кад се та два дома сукобе у својим мишљењима и одлукама, кад пођу разним правцима у законодавним пштањима, онда та супротност не може увек међу њима самима да се реши, јер су то два засебна тела, које свако за се одлучује и ту међу њима не може већина да реши, него кад не може да се постигне споразумљење и компромис, онда као што и Блунчли сам Је ПРО пао „језичац на вази“, као „регулатор“ између оба дома а шта то значи“ 'То значи очевидно да при јако заоштреном сукобу владалац или мора својим ауторитетом порадити на један или други дом да попусти. да отступи од свога мишљења и да приступи противноме правцу, или мора сам решити се за једну или другу страну, а у оба случаја он се свакојако увлачи у борбу партија. јер не може иначе да буде „регулатор“. Мислимо да није пужно да још ошширније о тој тачци говоримо, јер држимо да је и ово, што смо укратко напоменули, довољно да се види како Блунчлијев павод о нарочитоме значењу горњега дома у уставној монархији није нимало основан и може служити само као разлог против горњега дома.

„Што се тиче онога „дубљега начелнога“ мотивовања, којим хоће у питању о горњем дому да се задовољи виша теорија, а не само практичан државнички поглед, то мотиво-