Rad : list za nauku i književnost

138 : МЕ Ра АД | ОВЕНА

вање тако заудара старинским преживелим Феудално арпстократским задајем и тако слабо одговара данашњим демокралским и напредним погледима, да о њему скоро није вредно ни речи потрошити. Ако збиља нема никаквих других дубљих теоријских разлога за установу горњега дома, ако је то што _ Блунчли наводи одиста теоријска есенца у пеломе томе питању, онда збиља та установа горњега дома може само спадати у историјску архиву међу изумрле старине, а никако у данашњу живу државну организацију. Баш и да признамо да у свакоме народу „вишега реда“ има одиста нека „одлична“ 'интелигентнија мањина на према необразованијој маси или количини, то ипак отуда још никако логички не излази, да та пнтелигентна мањина има право да се одељује од народа у некакав засебни дом, да преставља неку засебну хасту, јер чим се ма која друштвена класа пли група склапа и организује као оделита каста, одмах се образују и развијају по природи саме ствари неки посебни кастенски интереси, које она почиње уздизати над народним интересима. који јој постају ближи пи дражи од општих народних интереса п онда настају све оне зле п штетне последице п појаве, које су са таквим одељивањем у касте п некакве одликоване класе неопходно пи природно скопчане, п које нам је историја прошлих времена и сувише јасно показала п на среду изнела. Овим тога како може Блунчли о томе говорити како та „одлична мањина“ ваља да има „заступништво које њеном правом одношају према целини одговара“, па налазити да она такво заступ ништво „може у довољној мери добити само у засебноме дому“ • Зар је то трави одношај те мањине према целини, да она пма своје засебно преставништво у нарочитоме телу онако исто, равноправно и напоредо уз целину“ Зар да њено преставништво на вази уставнога решавања има онолику пету тежину, колику и преставништво целине и ако је она мањина ' "о одиста нимало не одговара начелу сразмернога престављања појединих друштвених група и интереса. Ма колико да је интелигенција умно одмакла испред масе, ипак она не може имати задатак ни право, да се као некаква умна аристокрација одваја и уздиже изнад осталога народа, него њен задатак у данашњем р демократском друштву може бити само тај, да усред самога народа п са народом заједно ради на његовом бољитку пи унапређењу. Нека тој интелигентној мањини буду широм отворена врата народнога преставништва, нека она уђе у народ,