Rad : list za nauku i književnost

СВЕ НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА - 139 _

нека га обавештава и умно образује, нека својим радом стече поверење тога народа па нека његовим избором уђе у народно. преставништво, то је њена најдостојнија и најглавнија улога — а не да се одељује од народа у некакав засебни дом, те да преставља некакву одликовану и привилегисану супротност, према томе народу. Данас пшублицисте пи политички ФилосоФИ разбијају главу и најозбиљније размишљају о томе, како ће смислити што бољи, напреднији и савршенији изборни ред за, народно преставништво, како би оно одиста било верно огледало целокупнога народнога стања, како би у њему праведно и сразмерно биле престављене све друштвене групе и елементи, те се дошло и до онога новијега т. н. преставништва мањине! о коме ћемо у засебноме чланку говорити — а шта је требало о томе много мозгати, смишљати разне системе и планове, кад је то по Блунчлију много простија ствар, јер треба ту интелигентну мањину просто искупити у засебни дом па готов посао! Али те су публицисте очевидио тога мишљења, да је у дапашњем демократском друштву једино стало до тога, да се демокрација као што ваља организује, да само народно преставништво буде што боље и што праведније састављено и изабрано, а не да се усред демократскога друштва ствара некакво непотребно двојство у преставништву, да се ствара неки облик аристокрације п да се замеће клица сукобима и олптархијским тежњама.

Но доста о томе. Прелазимо на овај најглавнији и, као што на први мах може изгледати, најпрактичнији разлог у корист горњем дому, а то је: да он чува од пренагљености и погрешака, у које може да упадне један дом скупштински, даје заштиту против страсних тренутних расположаја иу опште служи као гаранција против апсолутне свемоћности једне скупштине, која у заносу своје власти може да буде безобзирна, деспотека и да се ни мало не осврће намањину и њена права ит. д. Одиста кад хоћемо да говоримо непристрасно и објективно онда морамо признати, да ни скупштине нису непогрешне, да су и оне подложне обичним људским слабостима и страстима п по томе могу доиста да настану тренутци и случајеви, где нека скупштина може да пренагли у некој можда веома важној одлуци, или где може да овлада партајска страсност, те да се интерес партије меће изнад интереса земље —- све то може да буде, и према томе

! То је онај познати систем интлескога публицисте 1. Хера (Тћошав Наге).