Rad : list za nauku i književnost

920 ИЕ РА ДЕ ОВЕ ИЕ

ради до краја трагедије; зато је његово име могло доћи у наслов трагедије а не из других разлога. СЕ | У оцењивању ове трагедије ми морамо стати на гледиште Брутово: оно је и тачно и историјски истинито, а онла ће нам бити јасно да треба чинити разлику између начела и човека, Дезара и Јулија Цезара. Песник нас опомиње да не заборавимо на то разтиковање. Брут се обраћа својим друговима речима: „ми сви стојимо "против духа Цезаревог а дух људски нема крви. 0, кад би само могли дух Цезаров ухватити, а Цезара не погубити; али ах, Цевар мора за њ крв просути...“ (ШД 2.) Но не само да нам песник тако наговештава како треба гледати на ствар, но је и самог Цезара тако насликао, да нам у очи падају црте Јулија Цезара, човека, са његовим Физичким слабостима п предрасудама и Цезара на престолу _римеком, на који су га лична ђенијалност а још више историјске прилике узнеле. У фамилији, у друштву са женом и друговима Јулијеве слабости јесу слабости људске; на престолу слабости његове јесу слабости Цезаризма. У онима лежи мотив за трагичну судбину Јулија Цезара, у овима узроци за људску мржњу против Цезаризма. Физички, Јулије Цезар је доста бедан човек. Он је глув на једно уво, болеш' ив, има падајућу болест. Он је доста сујевераз, што знају само његови интимни пријатељи: али је имао неколико врлина које су људе вазда, пре икаквих других способности, доносиле циљу. Он је добро познавао људе п прилике и умео са њима рачунати бар док се није попео на. престо, — Но много силнија је у његовом карактеру била једна друга врлина — одважност. Он је бпо тако одважан да је био у стању латити се предузећа, за која његове Физичке и друге способноси достићи не могу. У- тој врлини лежала је слабост да своју моћ преувељличава. Такав је Јулије Цезар био од детинства. „Једног бурног и хладног дана, кад је дивљи Тибар беснио уз обалу, рече мени Цезар, смешли ти Касије да скочиш сад самном у љутите вале, и да тамо: препливамо. Нате речи, обучен како сам био, скочим у воду; доиста и он скочи. Река је хукала над нама; ми смо је пресецали храбрим мишицама и заустављали је упорним грудима, али још не бесмо дошши до мете, повика Цезар „помагај Касије, утонух.“ (1. 1) С одважношћу, које је већ велика сила у Цезаревом карактеру , налазила се сједињена стоичка ресињација. и презирање смрти. „Страшљивци умиру више пута пре смрти, а храбар окуси смрт само једанпут. Од евију чуда која сам икад чуо, чиними се најчудније да се људи смрти боје, канда не виде да смрт, судбина свачија, дохази кад треба да дође“ (1, 2.). Опособности које је Цезар имао у животу обичних људи могу бити врлине или породи, како им стоји удружен поштен или рђав мотив, али на престолу из тих способности махом излазе.пороци, из њих се развија грозно чудовиште Цезар. Бруту, који је добро познавао Јулија Цезара, чинило се да је у његовим способностима већ зачетак чудовишта. Он је знао да је у Цезару вазда разум владао над страстима. Али хоће ли тако бити и на престолуг Искуство, историја говоре противно, „Врло се често догађа да је понизност само фествица младом частољубљу.

а