Rad : list za nauku i književnost

св. 1. ~ Га ЦЕЗАР И БРУТ 219

и трагедија Цезарева бити популарна у свима вековима и код свакор народа. (види П сц. 8).

Како је имао да илуструје борбу само моралних сила (начела) Шекспир је нашао ту епоху код Плутарха, удесну за свој циљ. Он се не меша са својим симпатијама у тадању борбу римског народа, њега се не тичу историјске партије. Он не исказује своју љубав ни за Јулија Цезара, ни за Брута лично. То су људи, који, ма како да су савршени, имају својих слабости, и пропадају због тих слабости; али кад је питање уз које од она два начела што су у борби стоји песник, онда је место његово сваком видно. Шекспир је заједно са, својом публиком под заставом слободе. Ко чита трагедију „Јулија Цезара,“ ако је нежног срца, плакаће заједно с Марком Антонијем над Пезаревим телом, па ће исту сузу пустити и са Брутом над телом Касијевим јер ће ту плакати над слабостима и ломном природом људском, али поред свих суза које просипље без партијских начела осетиће да је смрћу Брутовом учињена грдна неправда човештву, а у души његовој разведриће се у свој истини и лепоти оно начело у име које га Брут гине.

Одавна се мислило да ова трагедија Шекспирова не носи тачан наслов, и да би је пре требало звати Брутом него Цезарем, јер Јулије Цезар већ у почетку Ш-ег чина гине, а Брут и завереници остају до краја радње, па се нагађа да је песник зато назвао своје дело именом Цезара, што је он познатији и по мишљењу немачких професора (н. пр. Крајсинга Уопекипе иђ. 5ћаКесреате, пи Гервинуса зћаКсвреате) још милија личност историјска, па као такова удеснија за наслов трагедије просто из спекулативних театарских разлога. Чини ми се да то таково мишљење о имену трагедије показује да основна мисао, (тенденција) тог дела Шекспировог није потпуно охваћана. Кад би ова трагедија имала само да опише борбу између Јулија Цезара и завереника, онда би заиста било природније да се зове именом завере или главног њеног члана — Брута. Али то није главан њен циљ. У њој је описана борба начела, егоизма поличног и слободе, цезаризма и револуције. Личности су само носиоци начела, оне су више символи, који могу бити срушени... пропасти, али начела остају да живе. И заиста, пошто је Јулија Цезара нестало, начело је његово преживело, и завереници су имали до своје погибије посла с њим; па ако је с Брутом, као што нам лепо вели Сенека, погинула слобода у Риму, начело у име којега се он борио остало је преко његовог гроба, да се појављује у многим бунама и устанцима противу деспотије како. у римској тако у свакој другој. историји. Од оног момента у трагедији, где се завереници растављају с мртвим телом Јулијевим, Цезар их непрестано прати, Цезарева сенка излази пред заверенике на бојном пољу код Филипијеи дивани с њима. Дух Цезарев походи Брута и говори му да ће се скорим видити (види ТУ. 8. ец.) а на бојном пољу над телом Катона, сина оног славног Катона што је у Утици погинуо бранећи републику од Цезара, узвикује Брут о Јулије Цезаре, ти си још силан, твој дух ода.“ Дакле, као што се види, Цезар не оставља ни радњу ни публику онде тде у трагедији гине, него и он (као дух) траје и