Rad : list za nauku i književnost

934 18 А - ов Ш

3. и онда би ствар краћа иснала; али ми мислимо да је ваљало казати: е Ј. граничи се Старом Србијом.

Неправилности у језику има готово у свакој врсти. Из овога што смо до сада навели, то се већ може видети, но ми ћемо их још неколико изнети. Тако на стр. 7. стоји: мекретнице (ва што онда неби било и кретнице, већ покретнице. Р. На етр. 12 стоји: повукли смо пољутара, равнштеља, екватора, пресецају равнитеља“ ит. На стр. 14 „водурине“. На стр. 60 стоји да се тлоб српски каже кугла (а молићемо, како се то каже немачки 2 БР. Ово нису маленкости ни за каквог књижевног почетника, а најмање се могу опростити уреднику једног листа за забаву, уметност, књижевности поуку.

(стаде нам да докажемо и последње наше тврђење. Књига је ова писана за српску депу, и онда ако ни од кога другог, а оно бар од школеког референта с правом можемо захтевати, да његова књига поучи ту децу о народу српеком, да им каже колико има Срба бар у „љубљеној отаџбини“, ако остали не треба да их се тичу, по лотици Тисиној; да им каже у којим крајевима живе, какво је њихово умно и материјално стање. Бар толико само. Али од свега тога у Ењизи ни словца. Орбин, српски књижеввик, реф. српских школа, у земљопису намењеном српској деци у тим школама, име „Србин“ помиње само на три места, па и то каког Ево како: На стр. 20. где говори каквих народа има у љубљеној отаџбини, каже: „У Угарској станују Срби, Мађари. Словаци...... Они се разликују народношћу, говором и вером, али живе у братској слози (као мачка и миш Р.) једни с другима, осећају “е као угарски држављани! и љубе своју отаџбину из дубине душе своје“. Даље ништа. Говорећи о Панчеву, помиње само да у њему има Срба а тако истом у Далмацији. Три пута дакле поменути само голо име „Србин“, писац је аржао да је довољно, или може бити да о Србима и не зна ништа, већ само о угарским држављанима“. Но зашто онда није о томе питао маџ. статистичара Хуњфалфија, он би му за цело више шта казао.

Описујући поједина мести у Маџарској, по правим маџарским крајевима, писац је побрајао и незнатнија и у њима најмање ситнице, и то у повише врста. Тако, Пешти је посветио 20 врета, а Нов. Саду само 41/,! Целој пак Србији и Црној Гори дао је свега 11 врста.

Из овога последњег одељка нашег реферата, читаоци су морали увидети да смо имали право кад смо казали, да је ову књигу г. Поповић израђивао као кр. маџ. чиновник. () томе нема сумње, да је он ову књигу писао по поруџбини. У целоме свету сматра се 3емљопис као важно средство за гајење народносног осећања, и то средство маџ. влада хоће да употреби, али не за гајење народносног, већ великомаџареког осећања. За то ако и не може друкчије, а оно бар нека се остале народности прелазе жмирке. И г. Поповић је ту лепо послужио. И вашарски рад би му опростили, али ово не мо-

1 Коме неће пасти на ум реч: Ехба Нипеалаш поп ез% уна, еб 51 езб уна. поп"евЕ На. р