Rad : list za nauku i književnost

ОВАН књижевност 238-

зависи од климеких прилика: у жаркоме појасу све жежено злато и драго камење, у умереном све корисне земље (ваљда за грађење цигле или за ћупове или за орање, чега у жарком појасу, мора бити да нема» ЈР) камење и метале (мора бити све само гвожђе и бакар, и камен за калдрму) а у студеном мало метала (сиромах, студени појас !)!!! | |

До данас смо знали то, да распрострањење минерала не зависи од климских прилика али г. Стева В. Поповић окрену геологију тумбе, јер пронађе нов закон у овој науци. Да ли је за то сазнао г. Сабо, познати геолог пишчеве „љубљене отаџбине“ 2

Осим тога помињу се још неке бесмислице. На прилику каже се: да је студени појас богат „крзном од разних зверади“. Изгледа, као да су крана обешена о грање јелово и борово, и ваља ићи те их купити као шишарке. Такође нов изналазак!

На стр. 15 каже се да је ваздух „течан“ и да „облива“ нашу земљу. За климу се каже да је „промена топлоте и студени!“ —

Сад је на реду политични земљопие.

На стр. 16 пита се: „у чему су људи једно другом налик“, па одговара овако: „људи су у томе једно другоме налик, тито су једне поникли и позива, што могу да живе по свима пределима“!! Врло важно откриће за антропологе и етнологе ! |

На стр. 17 каже се за Јевропу: са И. граничи Агајон.“ 'То име на ИМ. Јевропе, данашњим је земљописцима непознато.

На стр. 18 каже се: Бискајски залив лежи међу Италијом и Француском,“ (а где је Шпанија Р.) „средиземно море лежи међу Јевропом и Африком“ (а молићемо, где је Азија Р.).

На стр. 19 „Кандија и Крета у грчкоме мору“ (као да су то 2ва острва, па још у грчкоме мору! Р.).

На стр. 22 види се да писац незна ни климу његове „љубљене отаџбине.“' Тамо је, како он вели, клима већином умерена, Међу тим, о угарској клими, један аустријски климатолог ево шта вели: „Клима угарске низије (а највећи је део Угарске, низија. Р.) одликује се великим крајњостима топлоте, хладноћом зимњом до Марта, подједнаком са хладноћом у рудним планинама,и за тим наглим пењањем топлоте од Марта до краја Маја, када достиже висину топлоте у горњој Италији““. Из метеоролошких таблица у истоме делу види се, да је у Будиму, Дебрецину и Сегедину, између средње Јулске и средње Јануарске топлоте разлика за 24%Ц.и то се никако не може звати умереном климом, јер умерена је клима она, где нема ни јаке топлоте летње ни јаке хладноће зимње. :

На стр. 47 каже писац да је Бугарија, „турска провинција“. За тим говорећи о Србији вели, да се с Ј.граничиТурском а са 3, Босном. Међу тим кад се с Ј. граничи Турском, граничи се њоме и са

! Овај израв писац врло често употребљује.

= пећђисћ Фет КИитабојорте, уоп Ог Шотелу ипа р». Воће, р, 448 Упеп 4, 181