Rad : list za nauku i književnost

55

Ко

ово ЕС ЕН _- књижевност Па у

жемо. Према краслој књизи Н. Ђ. Вукићевића „Отачаствени и општи земљопис за српску децу“, књига г. Џоповића је огроман назадаки права издаја. Нека би се овака ни једна више не јавила.

Кар.

Прогнани краљеви, париски роман Алфонза Додета. Лревод с француског. Панчево, 1887. Шакладом књижаре Браће Јовановића ; 8" стр. 432.

О сез то15! Без Јеш: Јатее сошкоппе олф (ез Фопф ето а

(0, ови краљеви под својом великом крупсм. имају мало памети).

В. Хиго у „Т'аппее јемћје“. “У 2:

Прогнани краљеви! На ову тему као да ће имати од сад све више и више да се пише. На томе раде: прво — сами краљеви, друго — револуционарни и републикански елементи европекога друштва.

У срцу Европе већ постоји једна велика република. Колико куражења за републиканске елементе других држава лежи у самоме томе Факту, колико повода за размишљање, упоређивање, повлачење паралела! На прилику,/како мора дејствовати на монархичне Немце кад сравне буџет Француске републике, где сваке године остаје по 8300—400 милијуна динара уштеде, са буџетом немачке царевине, где дефицит расте из године у годину 2 И док она Француска, којој је Бизмарк отео 0 милијарди, услед уштеда у буџету сваке године смањује порезе. Немачка их сваке године џење, а 5 отетих милијарди и не познају се, као капља у мору растројених немачких ФИнансија. Пред оваким Фактима из материјалног света мучно могу да се одрже дуго у главама грађана оне фантазије што их стварају монархијска предања, монархијска штампа, монархијска школа, монархијски Фалишни спољни сјај и т. д., а што се обично назива монартијско убеђење ч монартијска оданост.

Дакле сам факт, што већ постоји једна велика република, дејствује на јачање и развијање рсепубл. елемената у другим државама, тим пре што се процес постајања ове републике извршио тако рећи на наше очи, а није се затекла из старина, од пре 9—600 година, као што је случај с малом Швајцарском. Али временом, уз ово тако да речемо пасивно дејство, доћиће и друго активно. Француска је сад мирна, и лојална, јер је осамљена међу великим монархијским државама. Али нека само још једна велика европска држава првога реда —- или две велике државе другога реда, — на прилику Италија и Шпанија —- постану републике и оне ће по самом нагону самоодржања морати почети и активно да дејствују, републиканишући све око себе; а монархије ће све бледити и бледити, и 21. век бог зна да ли ће још коју затећи у Европи.

Но тај процес изумирања монархизма врши се и данас; истина врло лагано, али постојано. Доде га је у неколико описао у своме