Rad : list za nauku i književnost

286 на = ЛК 5 ; , ОВЕ

делу. Да га погледамо из ближе, и да га опишемо читаоцима, скоро оним истим речима како га црта сам Доде, јер. зајиста је тако лепо бележити летописе тога краљевства у ропцу, слушати све слабијен слабије дисање старога света, како се бори и издише у изнуреним монархијама. · –

У роману се описује живот једне прогнане краљевске породице и њени покушаји да се поново врати на престо. Шрогнани је краљ. одовуд из наших крајева, наше горе лист, илирски краљ Христијан Џ. Његова је лоза од толико стотина година владала Илиријом. Али једнога дана, не зна се за што, она Илирија, која им је толико пута светковине давала, онемари своје владаоце. Дођоше неспоразумљења, јогунства, неповерења, најзад мржња, она страховита мржња читаве земље, она мржња која се осећа у ваздуху, у суморном ћутању улица, у ироничким погледима, у тресењу погнутих глава... Па онда дође бура, устанак, проглас републике у Љубљани. Државно веће држи последњу седницу, министри збуњени и полудели од страха моле краља да да оставку... Краљевека породица бега у сељачком оделу, по ноћи, пре:о планина... Села узбуњона, пуна вике и метежа, опијена слободом као и вароши. На све стране по висовима горе ватре, чују се песме и пуцају пушке у знак радости. Краљ се са својом породицом и својим присталицама затвара у Дубровник. Устаници опседају варош, бомбардају је и савлађују; краљ ноћу изилази из освојеног града и после неколико дана стиже у Џариз са својом женом Фридериком, шестогодишњим синчићем Заром и неколико верних слугу.! р ; И сад настаје прогнанички живот у Паризу. Загледајмо га. Ситни и нејаки овбга света, који су сами јели горак изгнанички хлеб, некако с особитим интересом воле да гледају како ли, ту ворчину изгнанства подноси један краљ. Да видимо Христијана ПИ. Он је прогнан, европске новине пуне су разговора само о њему, и сви га хвале. Са своје јуначке одбране Дубровника он је изашао на влас чаки у републиканском Паризу. Гомила света гура се око његове гостионице у Епе де Елуоб и вреба неће ли се џомолити на прозору или указати на балкону тај чувени Христијан П., и кад се указа, из гомиле се чују гласови: „да живи краљ“. То је и сувише части и успеха за једнога прогнанога краља у републиканском Паризу. али та је пошта одана његовом јунаштву. Његова јуначка одорана Дубровника налази достојна књижевника-вештака, који је описује. Дело чини огромну сензацију идобија крупну академијжску награду.

У породици Христијан је узорит мужи отац. Он нежно љуби своју жену и свога сина. Краљици Фридерици свуда су пуна уста само о њеном „господару краљу“. Међу монарсима и у монархијским круговима, Христијан Ш. је скоро обожавана личност. Њему љубљански сабор нуди 200 милијуна динара да се за навек одрекне илирске круне, али он,и ако би му новац у изгнанству био врло потребан, поносно одбија ту понуду, објавив да са својим краљевским достојанством не

' Догађај се дешава 1879. год. и, наравно, измишљен је.