Rad : list za nauku i književnost

288 5 У – РАДЕ | вв. И.

драгих каменова и да их да узалог— јувелири одговорише да је камење лажно. Пошто је покрао и испродавао многе друге драгоцености, краљ је најпосле покрао и драго камење из круне и заменио та Фалишним. Он је. дакле крао, крао од своје жене и детета као последња протува.

Он је поносни краљ, уме да чува своје краљевско достојанство — је л тег Али тај краљ, кад се једног дана нађе без народа и цивилисте, изуме лепу трговину са орденима и декретима; бедни илирски лав би разуђен као какво говече и продавао се на череге по париским шатрама и месарницама,; по то ито грива, по то и то бут, шале, порција ребара. Париски бербери окитише се илирским лентама, на екипажима, париски блудница сијао се осрамоћени илирски грб.

Али он је одбио понуду љубљанскога сабора, да му за 200 милијуна динара прода своју оставку на престо. Јест, али под каквом пресијом ! Он је уловљен као злочинац баш у тренутку кад је за љубав једне малоснице ту оставку писао; 77 су му отели и њега су просто“ приморали да ту понуду одбије.

Ах Џаризу! вароши кратких часова и лаких уживања! А про. гонство2 — оно као и море има-своју укоченост; оно убија и збуњује. Прогнанику ваља имати много моралне снаге па да у овоме мору не утоне. Реалне нужде, борба за хлеб, одређено занимање или редовни чавови студија спасавају од овога, пропадања. Али чиме да се занима један краљ, који нема више ни народа, ни министара, ни скупштине, који нема шта да решава и да потписује, а овамо је толико незналица, да није кадар покушати да се лати никаквог другог сталног занимања 2 Тада је прогонство као и море, али је и као бродолометво, које измеша привилегисане путнике с првога места са онима из последњих места и са крова. “

И у томе мору свакојаких прљавштина и порока плива и грца Христијан П. Зборишта женескиња и мушкараца што живе од своје лепоте и својих облих Форама, од дугова који се никад не мисле плаћати, од туђе непажње при закључавању собњих врата, остављању драгоцености и кеса е новцима, од готовости да послуже свакоме ко има новаца.свим и свачим, да задовоље све укусе и прохтеве сладострашћа и похоте, — ето то су места по којима се врзма краљ Христијан, и са страшћу дише замедљани отров оваке моралне атмосфере. Па онда женскиње,и карташки клубови, и вина, много, много вина..

Прво му је улично ашиковање ес Ами Фератовом. Али то је младо, весело девојче е париске позорнице. У њеном продавању опет има нешто мало и љубави,и то јој смета да из пазара извуче онолику добит, какву би требао да плати један краљ, (С тога „опитне, зрелије“ женске не дају тако крупан лов, као што је један краљ, да га дуго мрцвари какво неумешно девојче и преоти мају га себи. А то су женске пуне поноса и достојанства, оне умеју своме каваљеру придићи бар по један милијунчић на месец,м то све тако мирно и лепо да изгледа е га се нису ни дотакле, нити оне уопштена то мисле. Те женске држе своје сласти на цени, продају их на ситно, на квадра-