Rad : list za nauku i književnost

св. П. | : КЊИЖЕВНОСТ — | 289

тни сантиметар; скупље него и Један плац у најскупљој париској | удици де Ја Рајх. -

И наш је Христијан наишао на такву женску; то је лепа Се"фора, и он се у аристократском карташком клубу, где гмижу само принчеви, (протерани и они који се спремају да буду протерани) хвали својим проналаском. Ови његови другови познају ту женску и уверавају та да ту нема ништа. Као карактеристику каквим се језиком говори у друштву ових образованих, отмених људи да наведемо ово:

— Не може се са том женском ништа. Колико сам ја ту чепао и дувао, па ништа. Нема рано... Пут је препречен.

= Е, триста му мука, Акселе! знам већ и ваш начин, рече Христијан. Ви немате стрпљења. Вама да је разастрт диван И отворен град... Вошје, роцзхе, впјалуђопа 1. . · Али ја велим да човек који би се помучио и заљубио у Сефору, па се не би плашио њенога ћутања и презирања... свршио би посао за месец дана. Више му не би требало.“ (Отр. 178. превод, 150. оригинал.)

Лепи разговори — је лтег Вредни да се она простота и сиротиња из народа чему научи у овако отменом краљевском друштву...

да тим се Христијан клади пред цалим клубом да ће имати успеха у овој својој „љубави,“ и то се свечано записује у књигу клуба. и притврђује потписима. А ова опклада, смешна и цинична, која би се можда могла извинити да је учињена у смеху или у пијанству раскалашне младости, добијала је уз озбиљчост свију оних ћелавих лубања, уз друштвена достојанства која су била заступљена, у клубу,и обвезну важност потписа краљевских; утврђених грбовима — важност међународнога уговора, којима се уређује судба Европе. Доцније, кад год би краљ дошао у клуб од своје милоснице изнурен, оборених очију и као у некој грозници, сви разблудни кицоши великога клуба знали су да је он ту ноћ провео на дивану, непрестано одбијан и привлачен, попуштан и затезан као лук, вијући се чело ногу неумољиве воље и витка отпора једне Џарискиње — исви би га дочекали на вратима пљескањем, углађеним подсмехом и циничним примедбама. А краљ, да утоли бољу својих неуспеха, удара у вино и карте, и ту тоне до „заборава, и отупљења. Али краљ је најпосле успео у својој „љубави.“ И то знате кадо Баш онда кад је са одабраним четама својих приврженика пошао био да дигне буну у Илирији, па чете отишле, а он остао на путу са својом милосницом; краљевачке чете дочекала је у Илирији републиканска гарда и све их побила, али за то краљ, који је уз пут остао, добио је битку код своје лепе Севоре. Па и то је доста. Краљевци се морају радовати само кад је њином краљу добро, а већ њима како било.

__ Је л те читаоци“ вас гуши ова смрадна атмосфера нерада и развата, овај цинизам у говору и поступцима, и ви би хтели да куд год утечете од ових ниских, гнусних људи, што проводе овако пуст и бесмислен животе И ми смо само с гађењем додиривали ове моралне ругобе, што их је Доде, тако рећи узгред, овако верно насликао. Али шта ћемо, кад је Доде сматрао за нужно да одигне бар

1! Ово да не преводимо; нека остане овако Француски.