Rad : list za nauku i književnost

940 5 РАД | | ев. ЏП

један крај -завесе, да се види како у истини изгледају ови идоли. Христијан је тиши представник многих других.

Али ако је. овакав храљ — монартигам има и људи снажна духам крепке воље, који се са заносом и енергијом, каква се налази само код Фанатика, цели целцати посвећују монархијским идејама и њиној победи. Раква је у овом роману краљица Фридерика, мудри учитељ младога краљевића — Елизе Меро и многидруги. Но Доде је лепо нацртао како се сва јунаштва, самопрегоревања и напори ових оданих краљеваца руше о гвоздену логику историјског закона, по коме је монархизам осуђен на неминовну смрт. Толики се заиста храбри људи заузимају за њега, али под њиним вредним рукама све се руши што год подигну. Прогрег корача својим тешким стопалама и од његовога бата и тежине његових корака тресу се црвоточне монархијске зграде, од њих опада леп и малтер, пуцају греховима насиља претоварени сводови, жалосно шкрипе и јаучу оптерећени а отрулели. балвани — и ништа, ништа не може одржати ову стару зграду да се не сруши са праском и ломљавином. Узалуд је вредни зидари и дунђери крпе, замазују и модупиру; пукотине и провале шго је у њој направила наука ничим се не дају замазати.

Краљ Христијан и његова породица у почетку изгнанства тако

се утврдо надају скором повратку на престо, да неће да распакују-

ни своје путничке пртљаге, но тако седе читаве месеце у гостионици. Али месец за месецом протиче, а повратка све нема и нема. да оснажење монархизма чине се свакојаке жртве, али против њега је дух времена и напредак цивилизације, и под овим теретом он не може да дигне главе. Година за годином промиче у вечност, а изгнанство једнако траје. Прво ватрено одушевљење 'за монархизмом стишава се и хлади, наде бледе и губе се, монархијска вера малаксава и пропада. Што год покушају монархисте у корист монархије

све се;под притиском неке Фаталности, окреће на њено зло. Елизе Меро узима да васпита младога краљевића, да направи од њега правога краља, онако као што списатељ сачињава своју књигу. Он обасипље то дете неизмерном љубављу и религијозном поштом, даје му душу душе своје и сок живаца својих — и шта бива на послеткуг То дете мал не погибе од његове руке и за навек изгуби једно око. Грозна Фаталност гони свуда монархију и њене представнике. Услед тога вера се на послетку претвара у разверицу, а нада у очајање. Стари, убеђени краљевац Хоза Марије Хесета долази на послетку до овога очајног закључка: „Крај је свему, нема више краљева,... Начело је ту, али нема људи... Краљеви више немају вере, краљеви немају више воље. Што да се ми за њих упињемог А краљица Фридерика умује: да краљеветва су настала страшна и зла времена, Ново друштво, које неће да има више ни бога ни господара, прдгони својом мржњом представнике „божанског права“ ; небо сз тресе над главама њиховим, а земља им се гиба под ногама. Нож, бомбе, танад, све је добро само кад је против краљева. Њих издају, уби“ јају мучки. У пуној паради, при литији, на свечаности ни један се краљ не осећа сигуран, па био он најбољи или најгори. Сваки стреџи

=