Rad : list za nauku i književnost

св. П. У __ КЊИЖЕВНОСТ „ 241

кад угледа где се један човек издвојио из гомиле и иде. му на су--

срет. Свака молбеница скрива по један нож. Кад из свога двора полази, који је сигуран да ће се опет вратити. И у овом најопаснијем времену краљеви напуштају своје позиције. Као да не би требало ове круне да се држе заједнички! Али свет је полудео, данас је свему крај. у

Па тај спептицизам, то неверовање у своју будућност обузима, и саме краљеве. Шта је та круна пита се Христијан. То име цене само на краљевској глави, иначе је то само једна сметња, непотребна, ствар, коју при бегању кријемо у машамодеку кутију... Краљ је краљ само на престолу, кад му је у рукама власт; падне ли, мањи је него ништа — проста рита. Тако мисли краљ Христијан П. А што год буде јача народна свест — то ћесвемања бивати владарска моћи

њина вера у будућност. Ту будућност Доде као да предсказује. [10-.

родица краља Христијана изумире у изгнанству и то од једне од оних чудних болештина, које немају имена, а у њима је изнурености крви и крај племену. |

Да завршимо овде овај разбор. Читаоци од прилике виде шта, има у овом роману, Он је пун мрених сцена — таман за одапетеи раслабљене живце париских беспосличара: али ко остави ово на страну може наћи у роману и лепих тема за размишљање. |

Превод је српски свакојаки. Има лепих места, која се лако читају, али има и врло много страшно кабастих реченица, преко којих просто не можеш да прескочиш; на прилику: „Францишканци се пе. њаше, тумараше по узаним ходницима, закрченим блатнавим чизмама, и ципелама са високим петицама, сивим, мрким, Фантазијскима, раскошнима или јаднима, које су имале много казивати о живовању овога господара; али они се на њих и не осврташе, него их мимоходећи чистише својим грубим мантијама и крстом својих великих бројаница, и једва се нешто узбудише, кад лепа једна девојка у црној сукњи, гола врата и руку, а у мушком неком огртачу прође преко горњега басамака на трећем спрату и наже се на наслон, да би нешто привикнула слузи, а глас и смех њен чудно су се испрчили у устима јој врашки простачким !“ (стр. 38.)

Одморите се, читаоци, јер преко таквих реченица имате сваки час да прескачете у роману.

У преводу има речи застарела облика „славено сербских“: Јанџарије, оровренута краљица, чрезмерне вртељке, 'шувствованије, виђеније (ст. 51, 8, 228,811,1) и пуно других. Преводилац чудно употребљује страна имена. Прво самога писца Доде-а назива, Додетом, Босиет му Босвет, Вомарше Бомаршег, Рајна Рена, су (5 сантима) суз и т. д. Ва тим има много провинцијализама : Корота (црнина што се носи у жалости, од талиЈанског соттесјо) Писличар (ситничар, пробирало, затракивало, од немачкога Њавећеп) колодвор, недорухо, рави. земље (Кел- е-сћапввбе), Осебујност (рат! стал (6), одвратити (у смислу гбропдте), исарчити (регует), тледати славодобитно, гарност (блатодарност), мека (мамац), шретињајс (Фијока) и т, д. (стр. 865, 818, 826, 327, 228, 881, 217, 288, 814, 888.

« »РАД У - 9