Rad : list za nauku i književnost

249 АД ПЕа | ов

—

| 385. 382). Судећи по "овим речима, (и многим другим) од којих су неке

чисто далматински и трватски провинцијализам, а друге реатеко

вештачки коване (тим не велимо и да су вешто сковане) речи ми долазимо на једну грешну мисао: да нису „Прогнани краљеви“ преведени на хрватски, па књижара Браће Јовановића дала само преписати ћирилицом овај хрватски превод и тако га издала 2 У овој нас сумњи утврђује сем речи још и еклоп многих реченица, што сасвим потсећа на конструкције хрватских писаца невештих народном говору, а 10 главито утврђује нас у сумњи 10, што је књижара Бр. Јовановића, једном тако већ учинила ба Жил-Верновим преводом „Пут око земље.“ Не ћемо за сада тврдити да је то случај и са „Прогнаним краљевима“, јер таку тешку оптужбу не треба износити без сигурниг доказа. Сад нисмо доспели, али ћемо првом приликом разабрати о тој ствари потанко, па ако је српски превод препис са хрватског, проговорићемо о томе опширније. да сад чинимо само опрезном кж. Браће Јовановића, ла се њена ова пракса, „превођења“ с хрватског расчула, и евра-

ћамо јој пажњу, да се од сад постара за мало боље преводе својих

издања, кад она налазе проодњу у народу. Меноти Алегрини.

Хигијена. Маука о чувању здравља. По најновијим писцима саставио др. Јован Валента, жонорарни професор сигијене на великој школи, Свеска Т. Увод и део Т Ваздух. Београд, издање и штамша државне штампарије. 1877. На 8. стр. 252.

Пре неки дан изашла је друга свеска ове хигијене. Пошто пак мени није познато да је 0 овој првој свесци говорено У нашој књижевности, то ћу, пре но што у свесци „Рада“ што долази, пређем на реферат о другој свесци, проговорити сада коју реч о овој првој свесци.' То је потребно учинити већ и с тога, да би се видео план читавога дела. |

„Кад сам 1871. постављен за хонорарнога професора хигијене на великој школи у Београду, био ми је први задатак саставити пре“ подавања за тај предмет. Наша је литература доста оскудна у том погледу, јер имамо само преводе: Кодимове Зравовједе, Макровиотике Хуфеландове и домаћег лекара д-ра Џејичића. Сама пак преподавања хигијене на вел. школи као науке треба да буду основана на начелима научним, треба да буду састављена од најбољих писаца и да се обзиру непрекидно на наше стање, наше обичаје. По томе сам ја од најбољих немачких и Француских писаца саставио ову књигу и навео свуд, који су нам обичаји штетни, те их ваља оставити. Ова књига осим преподавања може служити за поуку евакому, који је давно школу оставио, а рад је да се с начелима хигијене штто боље упозна“ — каже се у предговору овој првој књизи. Оно до душе свакако је морао бити „први задатак“ израда предавања човеку, који је постао професор дотичног предмета, али је друго питање, да ли је било потребно штампати и за шири читалачки круг "та предавања. Каже се да је књига састављена „од најбољих немачких и Француских писаца“ али опет за то није лако удесити књигу,