Rad : list za nauku i književnost

ОВЕ ИЕ 6 КЊИЖЕВНОСТ ЕЦ 249 да се могу њоме у исти мах служити и школа и народ. Признајем да је веома важно и потребно писати о чувању здравља, о уветима здравља и предупређењу болештина, али не сме се код овога предмета поступати другојачије но код осталих предмета. Писати за школу мора се другојачије, но кад се не пише за школу. У осталом нагово_ ћу се вратити после приказа друге свеске ове хигијене. -

Писац је ову књигу радио по страним писцима, као што сам каже у предтовору, по томе чисто је пишчева одговорност у овоме: како је покупио чињенице, како ихје довео у ред, како је у опште предмет обрадио, да ли му је излагање јасно, тачно и истинито. Баш за то што се у књизи не доноси ништа ново, што се наука не ботати новим чињеницама, већ што се само обрађује већ познати и нагомилани материјал, и јесте одговорност авторова велика. Према. том ваља извидити: да ли су чињенице критички одабране, према савременој науци, и како је материјал изложен, подељен и доведен у ред.

Било је очекивати да ће се у „уводу“ изложити кратка историја хигијене, и обележити њезина област. Но то није учињено. У уводу се говори о много чему, али се на развија ни једна мисао. 54 тами средњег века поникла је чудна мисао: о камену мудрачком..... камен мудрачки алхимисте су тражили у тој намери: да би се његовом помоћу живот продужио, да се може човек, ималац тог камена, од напасти свих болести, сачувати и осигурати, па и душевна својства тако развити, да проникне и у саме тајне природне“. Затим « обзиром на погрешан пут, којим су алхимијсте покушале остварити своју цељ вели се даље „— — тек одонда се датује познавање једне велике истине, која је ирави камен мудрачки, а то је овај акт: да човег живот за цељо продутити може а да се старам, подлљади ти може. ако верио испуњава правила дијететиже, ако се дрти арароднога начина живљења.“ Овде се дакле ставља нека сасвим особена, цељ хигијени. Мислим да се при одређивању задатка хигијене нема смисла обзирати на тежње алхимијста, но је задатак хигијене оно што је опште свугде признато у науци: чување здравља. ад се здравље сачува страном од шкодних уплива, страном од разних 60лести, то ће разуме се људи живети нормално, неће им се век скратити, али одиста пмеће им се ни продужити, т. Ј. неће премашити меру одређену биолошким законима. Задалљак је хигијене једино: да се злравље чува, дакле здрави људи биће свакад сравмерно стари; опет хигијена има дакле само тај задатак, да чувањем здравља не допусти да се стари пре времена, а не да. окрене тумбе биолошки закон: да подмлади старце. „Зато треба знати: да се тај задатак (1. ј. подмлађивање стараца) само на један начин и једним среством постизава т. ј. природним рационалним натином живота.“ Ово је задатак таког живљења: „1.-развитан трљњи телестиг сила, у колико може бити већи и највећи у сваком поједином организму према, веку п старости, полу и индивидуалности. 2 Осећање потиутог адравља, при напрезању у раду и правој мери одмора и уживања. 3. Свестрацл задовољење природниг потреби, у границама оним, које нам паше стање и ступањ наше цивилизације налажу. То је мета, то је задатак који

9 еј