Rad : list za nauku i književnost

944. - = : БАД | ВИ И

се има постићи рационалним начином живљења.“ Свакако и развитак умних и телесних способности спада у неколико у обим хигијене, али не никако искључно. Осећање потпуног здравља не може никако епа дати у обим хигијене, пошто је оно посљедица многих и разноликих узрока. Хигијена има посла само с тим узроцима, посљедица долази по себи, неизбежно. Трећа тачка веома је чудновата, јер ваља имати на уму да хигијена истражује, прописује увете здравља, а како ће се они вршити зависи одљудии од друштва. Које су пак те потребе, које нам налажу „наше стање и ступањ наше цивилизације“ мало је потешко нагодити Свакако хигијена нема никаква посла с њима. Кудећи материјалистичку тежњу и таку овлоност нашега доба. вели се, да су и „правници, државници, Финанцијсте, војници, |свештеници, који на високом ступњу цивилизације стоје, у природним наукама, у познавању својега тела права депа; не имајући никаквог основа ни реалнога знања у природним наукама, бивају жртва разпих шарлатана, или се одеју сујеверју ми мистицизму“ — свакако овде има и по нешто истине, тек ово све тиче се масе народа, а не класе којој се приписује. Затим долазе размишљања 0 одношају тела и душе, о врлинама старих Јелина, о њиховом јунаштву, прелази се на доцнији луксузни живот код Јелина и Римљана, „који се није могао задовољити таким простим правилима. Нове медецинске и дијететске школе створише се према новијим потребама. Тако је постала нова метода, по којој се изнурено и уживањем свих сласти ослабљено тело могло подмладити испарсњем младих девојака.“ „Из тробнога натписа, који се сачувао до нашега доба, дознајемо, да је неки Хермоп век од 115 година доживео само среством тим, што су га сироте младе девојке непрекидно окружавале!“ Говори се даље како лекари и Филозофи пису могли спасти Рим од пропасти, како се у средњем веку појавио и „један зато време доста генијалан човек али прави шарлатанеки великаш Филип Аврелије — Теорастус Марацелсус Бомбастус —“ каже се да је то био доста безобразан човек, имао доста присталица и т.д. Но шта он има посла с хигијеном о том се не говори, и ако тај „шарлатан“, узгред речено, заузима важно место у развитку медицинске науке. Говори се пет шест реди даље о астродозима и завршује овако: „тако је стајала медицина још пре · сто година. Тако је дубоко био пао дух човечији, племе тако лепога и високога полета код Грка.“ И ако није напред (као што читаоци сами виде) товорено о ничијим и никаквим системама ипак се са жаром продужује „на глупости, на незнању човечанства основави су ти системи. Олавна протува светска Каглиостро хвалио се да је пронашао еликсир живота, и би чашћен и примљен и код самих дворова. На подобан начин хвалио се и гроф Сен-Жермен да је пронашао неки теј, коме су слична чудотворна дејства и последице приписивани“ и т. д. Говори се о проналаску микроскопа, окоји откри нам састав појединих чести органа и показа, да се све чести оства“ рају и састављају из ћелија“ — даље се напомиње значај Физиологије, о суштини болести, о природној снази издрављања, о суштини живота, о узајамности биљног и животињског живота (све то на две стране) и ту се каже „сви органи нашега тела састоје се из таквих.