Rad : list za nauku i književnost

чв. ~ 5 __ књижевновт 245

разновидних ћелија и ове се непрестано на ново стварају, и тек што су створене, опет се растварају и замењују новим и ово непрекидно понављање и рушење производи кисеоник ваздухов.“ Даље се вели: „наука о промени и измени органске материје, о преображају (метаморфози) основала је данашњу медицину. Она је положила темељ дијететици и хигијени.“ Сад се и опет говори о суштини болести и лечењу и вели се „исцелење и лечење болеснога тела не може се на други начин извршити осем регулациом преображаја органске материје његове.“ Затим се поново. одређује задатак хигијене, прелази се на важност крви, и затим се критикује „теорија Корнара.“ Говори се о важности вежбања пи успесима који се тако дају постићи, и пошто је и опет обележено поље и задатак хигијене прелази се на саму хигијену. Нека читаоци извине ово скакутање напред и натраг, ја сам овај увод морао тачвије изложити, да севиди, како је код нас у Србији схваћена мисао: „да преподавања хигијоне на вел. школи као науке треба да буду основана на начелима научним,“ На страни 16. овако се бележи задатак хигијено: „она расматра у првом реду све што нас окружава и што нам случајно нашкодити може у нашем здрављу; затим узроке, који леже у самом нашем телу односно наследством задобивене какве клице болести од наших родитеља и који дејствују на нас кроз цео наш живот, за то: да бисмо их могли непрестано — у колико то само буде могуће — безопасним за наш опетанак и живот учинити.“ Одмах затим наводи се ова Рајхова дефиниција појма хигијене: „Ја разумевам под тим насловом скуп свих прописа, који се односе на сачување здравља свакога појединога човека а и целога друштва, на истребљење свих узрока болести и на усавршење рода нашега, како у погледу телесном тако и у моралном.“ Писац овако пропраћа тај појам: „за нас је тај појам сувише широк и претпоставља многостручно знање. Ја сам позват да вам лреподајем тај предмет с обзиром на наше стање и наше друштвене одношаје и потребе.“ Ја опет мислим да није питање да ли је одредба науке једне сувише широка и да ли она претпоставља многостручно знање, већ да ли је она тачна или није. А наука је једна за све народе — мада у примени има разлике. Пишчева је дефиниција овака: „ја разумевам тако хигијену, да вам У тој науци разлажем правила и прописе, како нам ваља сачувати и поболшати здравље, и по том се у хигијени разлажу правила, како се има сваки поједини човек управљати по природним законима, да своје здравље сачува и слествено да трајање свога живота продужи.“ Очигледно ова друга пишчева деФиниција није никако тачна, на против, она је погрешна. Хигијени је главни задатак да чува здравље: значи већ у самом том садржано је, да она мора тежити узвишеној мети, да болести предупређује. Тај задатак хигијене изрично се наглашује у Рајховој одредби. Затим није могуће издвојити човека из друштва, па га посматрати за се. Човек је члан друштва, он је друштвена јединка, по том је уплив друштва на човека појединца неизбежан, соиџалан елеменат не сме се дакле избрисати из хигијене, јер њега није могуће потрти, он јету и с њиме се мора разрачунати, Том се елементу признаје нераздвојна,