Rad : list za nauku i književnost

ПР А ПН сва

свеза са науком о здрављу у одредби Рајховој. Не треба. заборавити ни то, да се хигијена не сме делити ни од практичне медицине. Ако у опште не ћемо да остане илузорна читава задаћа хигијене: чување здравља, то морамо признати да је хигијени у неколико темељ етиолотија болести, а то је свакако темељ и практичној медицини, или бар томе тежи и практична медицина. То. је поље где се су_ срета хигијена са практичном медицином. У Рајховој одредби и то је наглашено. Не искључујући соцаалан елеменат из хигијене, признаје се да хигијену није згодно делити у хигијену индивидуалну и полицајну: обе те гране само су оделења једне и исте науке, која се неда цепати без штете. (С тога се не може узети, као што би автор хтео, само за се у расматрање „како се има сваки поједини човек управљати по природним законима, да своје здравље сачува и следетвено трајање својега живота продужи.“ За сада нек су довољне само ове напомене, другом приликом вратићу се опширније на ову ствар, Е Даље говори се о подели хигијене: „наука се ова дели на две велике гране: на ошшту или државну хигијену, која има задатак да се занима чувањем здравља једнога великога скупа људи, који у једној држави живи, и на хигијену у обичном животу узету, која ниспитује и прописује правила чувања и одржавања здравља сваког појединог човека.“ Види се дакле одмах да је та подела излишна, јер чувати здравље појединца значи чувати здравље народно, а чувати здравље народно значи чувати и здравље појединаца. Према, горњој одредби автора, како он разуме и схвата хигијену, закључујемо да ће се бавити у свом делу пекључно приватном хигијеном. Автор нам у „предмет како се дели“ казује своју систематику те приватне хигијсне: .лриступимо дакле од маха к самоме послу, да се прво упознамо с најважнијим чинитељима, који не прекидно на нас дејствују и који нам по томе, ако и не приметно, али тим озбиљније назшкодити могу: !. Нас окружава свуда ваздух и т. д. 2. У другом реду пде храна, коју у буди каквом облику у себе примамо. Овамо спадају свакојака јестива и пића сваке врсте. 8. — осим тога морамо се као животињски организми кретати. А ово се однови не само на телесну снагу него и на развитак умних моћи. — По том нама настаје да се старамо 1. 0 чистом ваздуху, 2. о подесној храни, 8. о потребном кретању и васпитању. Вртење ових трију главних правила јамчи нам за здравље осим само случајних дејствовања, која не можемо свагда предвидети.“ Изгледа да је тиме предмет подељен у три отсека, три оделења. Али автор друтојачије закључује на основу та три правила: „по томе се сав предмет дели логично на четири главна одсека, и ја сам намеран да вам у овом реду сва та правила хигијенска разложим,“ Дакле сад настаје систематика. Свакоме пада у очи, да је изостало много што шта, што такође. без престанка упливише на нас, што дакле не може бити да не упливише и на наше здравље. Обично је у хигијенама н. пр. овакав распоред предмета: општи животни у слови. 1. Ваздух, 2. земљиште, 8. клима, 4. заједница — село и варош, 5. кућа, 6. одело; нега коже; купање, (. хранење. Кивотни услови према узрасту: 8. дечије прво доба, 9. школа, 10. занимање.