Rad : list za nauku i književnost

==

ов 1 _____ књижевност = 945

У засебном оделењу се обично говори : о етиологији народних и заразних болести. Према потребној ширини обима да се овај распоред веома лако проширити. Изгледа да код автора, пошто се ограничио на три главна правила, неће бити говора о многом чему. Но није тако. Он је“ чини се — поставио три правила и ставио наслов књизи „увод и 1. ваздух“ само за то, да би могао показатии своју „систему.“ Да пређемо на авторову „логичну“ поделу: ,ЈТрво ћемо говорити о ваздуху“ и т. д. Ту ће се говорити о саставу п својствима ваздуха, чистоћи и нечистоћи, о смесама у њему и њиховом дејству на наше тело, о кварном и нечистом ваздуху, о узроцима кварног ваздуха. О мијазмама, редњама и правилима владања за време истих. — Одиста довде је предмет исцрпљен, свакако кад би још додали влагу и топлоту ваздуха било би речено о ваздуху све што се има рећи. Али у књизи се наставља: „пошто се собеи станови не могу посматрати док се не обазремои на топлоту која у њима влада, то морамо од маха говорити о важном питању о начину грејања и ложења соба и о осветлењу ноћном“ — дакле је не само „логично“. да се под. ваздухом имају разумевати „собе и станови,“ већ чак и то, да сео собама и становима не може говорити а да се не говори и о начину трејања и осветлења. Затим се опет „логично“ продужује: „овамо спада говор о климату и о дејству топлоте и хладноће на човека и срествима, којима ће се њихов хрђав утицај на здравље предупрерити или безопасним учинити, помоћу одела, рубља, обуће и т. да ду је на свом месту и старање о чувању и неговању наших чула: вида, слуха и наше коже.“ Боже благи каква се чуда све не збивају кад се почне „логично“ систематисати! Али мало је тога „логично“ се имају подразумевати под називом „ваздух и специално социјалне установе: „за тим од станова да пређемо на куће одреЂене за велике зборове и за јавне скупове, на кафане, театре, школе, цркве, тамнице, болнице и тима подобне јавне зграде.“ Тим је завршен први отсек. Свакако је ово све стављенопод наслов ваздух,

што се све то одиста налази у ваздуху — може бити да се то све улогично“ може сматрати као примеса, као страна тела у ваздуху, тако да ипак остаје главно — ваздуг.

На срећу у овој 1. књизи која је преда мном не говори се „о кафанама, театрима итд.“ ваљда ће, пошто је у 1. књизи исцрпљен предмет 1. оделења, неким чудом систематике бити говора о тим установама у 3. оделењу, тде би имало да се говори о кретању. Истина и у прво оделење ипак се поткрало по још штогод, о чему се у прегледу не каже да ће се говорити нпр. о поступању са емрзнутима итд. али то извесно бива по правилу у овако „уређеној“ књизи. »„У другом одсеку биће говор само о храни — дакле о јестиву и пићу у пространом смислу —“ затим — „и тако ћемо прећи на трећи одсек о кретању и раду како нашега тела тако и нашега мозга, разном начину рада: ходању, јахању, вожењу, пливању, о начину одмора и пријатне забаве, и ту ћемо расматрати разне начине телеснога рада и кретања и дејства претеранога употребљавања његова. Ту је умесно говорити о систематичном кретању телесном. Затим ће доћи говор о душевном раду и занимању и о'одмору тј. спавању,