Rad : list za nauku i književnost

248 Ба 6 ИЕ а 25 ов. ПЦ.

о страстима м афектима, о узрујаности душевној.“ Из овога се вили "да у том трећом одељењу неће бити говор о ономе, о чему би се могло очекивати, о тигијени занимања, не — ту се говори о разном начину „рада“: ходању, јахању, пливању, пријатној забави и т. д. Одакле се, узгред речено, види да има свакако и непријатне „забаве.“ Сад је ред на онај четврти „логични“ отсек. „Затим долази као МЕ тврти одсек о полним одношајшма и утицају полне страсти на здравље.“ Али није се „логично“ развио само овај четврти одсек из она три главна, прарила не, — „на послетку остаје нам као у додатку посма-= трање самих болести, у првом реду таквих, које су наследне — — = суха болест, рак, жлезде, сифилис итд. и начин како се и у колико предупредити може развитак те природно задобивене клице. Ту је место говору о дејству непредвиђених узрока болести— — и како ваља у ошште е болесником поступати, а како у појединим случајевима, који се не могу назвати болешћу у правом смислу, а то је трудноћа, порођај.“ До сад су сви Физиолози рачунали трудноћу и порођај у догађаје нормалне, правилне, сад дознајемо, да је то 6болест „али не у правом смислу. “ Миеслило би се да је сад бар изцрпљена. „логичност“ — али још није. Јошт се до порођаја, ту је једно ново. створење . сасвим је дакле „логично“ да се овако продужи: „следствено иде ред да се поведе говор о чувању и неговању новорођене деце, и онда на основу свих већ разложених правила ваља поставити правила дијететике према развитку и старости човека, и као цвет све те науке долазе посматрања о срестивима и искуствима, о том на који се начин може човеку живот продужити. Ако нам остане времена говорићемо још о резултатима статистике односно трајања живота људског по начину занимсња, пола и сталежа.“ Одиста — нисам био очекивао, да ће автор да остави „цвет све те науке“ чак за додатак додаску. У осталом овај „цвет“ је драгоцен, не с тога што би ко веровао „у његову тајанствену алхимијску моћ, већ што веома јасно бележи, како се појима задатак хигијене у овој књизи, дам не узмемо у обзир, да се према гореизложеном у Њој а и лечење болести као задатак хигијене. Сада се прелази на излагање самога предмета ове прве књиге „ваздуха.“ Поново напомињем, да реч ваздух у овом случају има ЧУДНОрАТ значај — у књиги се излаже све што је побројано у првом одсеку. Мени није могуће пратити писца страну по страну, а критика у овом случају одиста не би смела другојачије исступити, но се здовољавам општом приметбом, да је у књизи нагомилано довољно честитога материјала, али да је примешано и много некритички одабранога материјала, тако да се губи и материјал ваљан, честит, поуздан. Међутим то је све у великоме нереду, тако да се и учеван човек може тешко разавнати и оршентирати у овој књизи. Свакако, ради огледа, навешћу две или три ствари из изложеног предмета. „Прашина у ваздуху и њезин утицај на постанак болести —

— али далеко важнији утицај има прашина органскога порекла, а то су: семе (епоре) неких Фела плеснивих гљивица, окрека. Почем је близу памети: да у овој прашини лежи прави узрок разноврсних болести, а и поглавито оних, које се често у виду редња изненада јав-