Rad : list za nauku i književnost

св. П = КЊИЖЕВНОСТ 1 249

љају и много жртава потражују, — то су лекари и природњаци повећу пажњу поклонили проучавању ових спора.“ Није ни мало чудо, да је и овде ствар престављена наопако, на име: буђу нико не беди да је у стању произвести заразне болести: „гљивице плесан могу се населити само на површини човечијег тела и у његовим дупљама, и ту су већином нешкодљиве. Пошто сразмерно тромо вегетирају, и пошто не могу живети без слободног кисеоника, не могу да продру у живо ткање и да тамо живе“ — вели један од најгенијалнијих испитивача нижих гљивица, Негели. Изгледа по горњем месту даје и писац наклоњен познатој новој теорији о организованом узроку заразних болести, али није тако. Џисац навађа неке примере, па вели: „и тако је до сада у сваком поједином случају теорија с места, као на погрешним претпоставкама основана, оборена.“ Да не би ко био тако наиван да мисли, е је то све одиста оборено, вели се у књизи даље: „Узрок грознице лежи у томе, што се на таквим местима рађа једна микросколска гљивица, и семе се од те гљиве налази у ваздуху, па улази дисањем у наша плућа и проузрокује промену и болест, која се под сваким познатим знацима грознице јавља. Шта више у пљувачки болесниковој, кад је микроскопом прегледамо, налазимо то семе истих гљивица, и тако је доказана та ствар и констатован ван сваке сумње тај важан Факт.“ Дакле — но да, сада опет да не би могао ко помислити да је то одиста тако, писац одмах у нотици упућује читаоца на једно грдно немачко дело, у коме је на тој и тој страни „горње тврђење научно оборено.“ И микроскоп, и несумњиви Факт, пропадоше немилосрдно! Ко не може доћи до тога дела, нек се послужи пишчевом књигом. Даље „нама до сада непознатим начином рађају се трулежем животињских тела мијазме. Ви сте за цело ту реч већ чули, па ћете питати: шта значи тај израз 2 Именом мијазама називамо сва испарења, која се находе у ваздуху, шире, и која на животињска телеса имају утицај мање више убитачан. Тако се испарења баруштина, свих органских материја, које се у трулежи находе, зову мијазме. Али се много чешће исти израз узима за сва она испарења органска, која се на површини коже или плућа нездравих људи рађају а која имају то својство, да исту 60леет и код других лица производе под тим условом, ако су та лица наклоњена да ту болест приме.“ У науци означава појам мијазма само ону шкодну примесу ваздуху, која проузрокује заразну болест. Автор уједно одређује и природу те примесе: она је гав. Међутим новија испитлвоња позитивно су доказала, да заразна материја није гас. Такође су новија испативања позитивно доказала, да заразна материја мора бити организована, да ли су заразна. материја пак гљиве које се множе деобом (по НШегељију) или неки још нижи организми, то је питање спорно и остаје још да се реши. Међутим у свакој хигијени мора се узети обзира на то питање, јер с њиме стоји у свези како важно питање о дезинфекцији, тако и веома важно питање о етиологији болести. Автор, и ако рецимо неће да призна разлоге нове тео- | рије, он их је дужан тачно и верно изложити, да читалац бар дозна да они постоје; овде се још има приметити, да ничије непризнање не ремети ток науке, већ служи само као сведочба непознавања чи-