Rad : list za nauku i književnost

22 - ПРЕД ШЕКОПИРОМ вв. |

нарочито у ФилосоФији аристолијанској и у астрономији, беху увукле са погрешним преводима арапским, и на свима пољима природних наука почело се брзо напредовати. Регпоментанус, највећи математичар ХУ. века учинио је неколико важних открића у астрономији и тригонометрији (сверичној). Алберти, пријатељ Лоренцов, славан философ, песник и сликар, ајрхитект чинио је открића у Физици, а његов савременик, елавни Давинчи, на крају ХУ.века предухитрио је у многим важним изналасцима на пољу Фпзвке, меканике, математпке, познате доцније раденике: Кастелија, Кеплера, Коперника. ХУ век је богат на математичарима. Ретикус, Кардан, Вијета управо створили су ту науку. Многе алгебрајичке Формуле или ге_ ометријска правила која данас упимо у школама, први пут су решена од тих људи. Али, без сумње. највећи математичар тог века био је Коперник; његово дело о револуцијама небесних тела, срушило је у прашину једну од најстаријих предрасуда људских; рашчистило пут неким наукама (астрономији и географији) за брже напредовање, а за друге науке __ богословље и Фплософију — наоружало човека рацијоналним погледом. Тихо-де-Брахе раширио је знање астрономско, издао први каталог побележених звезда — колико су му инштрументи дозвољавали —- објаснио суштину комета. У Физичким наукама дошли су до важних открића Мавроликус и Баптиста Порта. Галилео, дошао је још у ХУП. веку до једне важне истине у механици; измислио је телескоп, који је изложио у Млетцима (1606.), открио неколико нових звезда и некоје појаве непознате у астрономији (мене на Венери), и бранио животом Коперникову еистему, која јошу ХУП. није била од свију учењака усвојена. Стевенс је створио нову науку, хидрауличку (1585.) објаснив законе равнотеже у течности, и по којим законима течност у суду упшње у бокове суда. Физичар Џилберт (Енглез) основао је први истиниту теорију о магнетизму. |

Исту брзину у откривању нових истина налазимо на пољима других природних наука. Везалије (ХУП. век) „био је за анатомију оно што је био Коперник за астрономију.“ Мислило се да је сам Тицијан цртао слике за његово велико и важно дело „Фабрика согрог. ћшталш“. Он је први од модерних анатома почео систематички да испитује човека нателу човечијем и прича се како се са својим ђацима вредни професор Павијски морао врсти по гробљу и испод вешала да украде