Rad : list za nauku i književnost

5 | | св. | 52 ПРЕД ШЕКСПИРОМ |

— | који нов леш за испитивање. Француски анатом Левасер до- | ста се приближио оној истини која је везана за име Хервеово. Италијани, Фалопијус, Еветахијус (у анат. ува), Вароли (15718.), Арансцијус 1571. (орг. оплођавања), Пиколомини (о ткању ћелијчном), Холандезац Којитер, први који је отпочео изучавати компаративну анатомију. били су све чувени анатоми из ХУТ. века. Њихови радови раскрчили су пут за открића много Финијих ствари у телу човечијем, учињена одмах у почетку ХУШ века, од Аквепенденте (валве у венама 1608) Уљема Хервеја (циркул. крви 1619), Азалијуса, Шајнера (ретина у оку 1619) и т.д. У изучавању јестаственице —_ ботанике, зоологије п геологије ишло се мало спорије него на пољу математичких и Физичких наука и на пољу познавања човечијег тела. Али већ у ХУГ. веку јављају се и ту вредни радници који су допуњавали оно знања што су нам стари писци саопштили у својим списима (Аристотело, Диоскоридес, Плиније.) У том веку почиње се подизање ботаничких башта по Европи. (Најстарије су у Марбургу 1580., Пизи 1545. и Неапољу). Фукс (по њему Фуксија) професор немачки издао је нову ботанику са 200 слика.

Велики материјал ботанички дошао је из ново-пронађених земаља. Учени путници доносили су са свога пута из Америке, Индије, Кине, Леванта, и других земаља многе нове врсте растења, које старим народима нису биле познате, а међу тим и многе од оних биљака које су данас од важне употребе у животу или које је развијен луксус учинио потребним. Маранта и Алпинус описали су егзотичке биљке. Бенцони нам је први описао дуван (1578), Алпинус, каву (1627.), Баухин (1596) описао пам је кромпир, који је у то доба по његовоме уверавању у неким крајевима Италије сађен. Геснер, Швајцарац, описао је шећерну трску (1560.) и т. д. Исто тако, материјалу зоолошком ново-пронађени крајеви света лиФеровали су много нових специја. Грдно Геснерово дело „Историја животиња“ саједним атласом (1551.—1587.) било је епохално дело за ту науку како по количини новог материјала, тако и по рацијоналној методи у описивању животиња. Поред Геснера стоје Француз Белон, који је заслужан за своју земљу и као ботаничар, Андровандус и други. Пошто је материјал ботанике и зоологије нарастао, почели су људи да мисле на уређење његово, ради лакшег прегледа и изучавања. Геснер је у својем споменутом делу изнашао