Rad : list za nauku i književnost
св. Г. _ ПРЕД ШЕКСПИРОМ - | М 2)
на природу и људски живот за којш су везане биле стотине
велпких предрасуда, ослобођен је п изоштрен. Разум, до тада стезан оковима, прнуо је слободан у силини својој, и отпочео да оцењује ствари п прилике које су човеку понајближе биле. Као најближе сљество тих револуција у познавању природе била су: протестовање против превласти а права разуму на пољу вере.
Још од ХИП. века слушани су чести протести против покварепости свештеничке класе и тражено је више разумности у уређењу црквених власти и више права разуму у тумачењу догама и свет. писма. Још у том даљном времену, у оном западном окуту Европе, где се у близини образованости арапске и под благим и веселим јужним небом, развио удобнији живот п углађенији укус, развила се лиричка песма трубадурска која је први живот показала у протесту против покварености папског двора и свештенства; а погледи чистији па веру и задатак цркве, развијени под утисцима једне старо релитијозне секте, која се одовуд од наших крајева преко Италије раширила ДО тих крајева, ушли су дубље у народни живот и удружили се с појезијом у протесту. Ватра аутодафеја угушила је ту појезију; инквизиција је оставила само згариште онде, где беше весео живот углађене провенсалске властеле: танке струне јонглерске харфе пскидане су, али..... глас протеста преживео је и одлетео с тог згаришта да се прелама кроз европске пределе, и да одјече још дуго после, пошто је нестало и павличана и трубадура у књижевности и са црквених предикаоница. Тај глас чувен је често са катедара школастичких професора (н. пр. Пијер Абељара, Окама и др.) у средњем веку, он је налазио израза у песмама од Дантеа, Чосера (енглеског ХТУ. века) до Бокачијевих новела. Он је силно оживео у пропонодима Виклифа и Хуса. Папство је од 13. века било, без одмора, зането да сузбије јереси, које су претиле катол. цркви. Инквизиција је неуморно радила. аутодаље није гашено али је глас протеста јечао, и јечао.
Кад је ХУ. век свануо и радња на ренесансу настала, у Европи је било неколико различних религијозних партија, које су се већ изделиле, истакле своје лозинке и спремале да јурну у бој. На првом месту била је римска црква, још силна н велика, спремна да сваким могућим оружијем,
духовним и светским, књитом и ватром брани непогрешимост своју у богословским п моралним питањима, и своје право