Rad : list za nauku i književnost

2088 РА Де 5 | св. Т.

мешања у светске ствари, (збацивања владаоца). До ње стоји друга многобројна партија која је узела на нишан више спољне злоупотребе црквене. У питањима догматичким она није желела да се одвоји од папства и католичке цркве. У тој партији били су врло различни елементи. Ту су биле германска п галиканска црква са својим нацијоналним претензијама, ту су европски владаоци, који су желели ослободити се папског туторства и супрематије по којој су могли бити увек проклетством згурани са својих столица. Ту су били сви отменији правници који су на основу римског права бранили слободу и независност владаоца и државних радњи од цркве. Ту су били сви они поштени, и у правом смислу побожни свештеници, који су увиђали да је чистота хршићанске вере утонула у празноверије п протестовали против предрасуда које је црква хранила, као, обожавање икона, поштовање светитељских костију и т. д. Ти су људи тражили, да се црква ослободи оног, што јој се у току времена прилепило, тражили су да се укину неваљалства у свеш. редовима. Глас те партије чуо се као што споменух често до ХУ. века па и на самим великим црквеним саборима у Косницу и Базелу. Трећи непријатељски логор састављен је био из чистих отпадника. Ту су присталице ВиклиФа п Хуса, који нису били задовољни само са поправљањем, реформпсањем злоупотреба и неваљалства црквених слугу, но су тражили промену у самим догмама и отцеплење од катол. цркве. Поред те три партије спремала се као у тајности још и четврта, која је претила не цркви католичанској него самој хришћанској вери. Дуго обожавање Аристотелове Философије, особито, како је та Философија позвата била по погрешним преводима арапским, одвела је многу разбориту главу на атеизам. И тај непријатељ већ на уласку у ХУ.век био је доста силан. У целом овом веку налазимо много одличних књижевника који у својим спшсима бране хришћанство. што нам само доказује да је непријатељ био снажан.

Све те реформаторске тежње, нашле су јаке потпоре у обрађивању класичке литературе и изналаску печатње. Критички дух пренесен је са класичких студија на питања вере. Поред издавања и коментарисања старих писаца отпоче се издавање и тумачење св. писма, пи упоређивање латинске бпблије (вулгате) са текстом ориђиналним — јеврејским и грчким. А печатња, тај за човечанство најблатотворнији прона-