Rad : list za nauku i književnost

Бо РАМА ДЕ а | св. |

прешла из Германије у друге земље. Овим тим ратовима на_ родним, које су калуђери с крстом у руди предводили, ако“ их ценимо само по оном у име чега су отпочети, не можемо важније расултате приписати овим што су надмоћност паш= ска и мешање његово у ствари државних власти. ограничена или _у гдекојим крајевима Европе сасвим укинута, и што је, бар у једном крају Европе, међу протестантима, укинута гомила предрасуда које. су вазда биде п остале под кровом католичке цркве. Али је та религпјозна борба ХУТ. и ХУП. века била. тако рећи, изговор за ратове око много важнијих, политичних и културних цељи, из којих су изашле важне последице у политичким и социјалним питањима, које Ку ја мало ниже споменути, а кастиле не на овоме месту, да се не би приписивало нешто Лутеру идругим калуђерима из ХУТ века, што њима нимало не припада. 73 = _ Исту онаку бујну радњу, какву налазимо на другим пољима научним, налазимо и на пољу философије, п ако се ту није ни издалека приближило ресултатима какви бп се могли упоредити са истинама откривеним у природним наукама. Али опет покрет у Философији ХУ. и ХУТ. века створио је једно важно негативно убеђење, а то је, да се свима методама употребљаваним кроз све векове до краја ХУЈТ. није _ могло доћи ни до каква резултата, Да нити школастичка нити чиста Аристотелова дијалектика, нити Платонова Философија. могоше отворити пут каквим непобитним истинама. Тако је неуспех старих Философија оставио чисто поље великим мислиодима идућег ХУШ. века — Декарту п Бекону, савременицима Шексштровим, да самостално раде на подизању Философије као науке. И они су извршили — у свом веку један део задаће, објасвивши прави начин индукције и дедукције п како са тим методама треба владати, да се дође до истине, оставив други део, да се одговори, докле човек може тај метод употребити или да се одреде границе човечијем сазнавању, Философима идућег (ХУЈЛ) века. До много важнијих истина дошла су политична размишљања. Још у почетку ХУТ. века у списима Кразмовим диже се протест против сваког угњетавања слободе, против тираније великаша и краљева, и износи се начело, да сам народ треба да се стара о себе и својим пословима. Пријатељ Еразмов, канцелар енглески Тома Мур, у својој књизи „Утопији“ која се и данас са задовољством може читати, замишља, једно сретно друштво, на једном