Rad : list za nauku i književnost

516: пе РА А а а Ба СВЕ

Прошлу ноћ провео је цео ђенерални штаб у Шуматовачком шанцу. Турци су око пб ноћи и у 2 часа после пб ноћи чинили препад на наше предстраже. Ови су ноћни препади обично војничко лукавство. Циљ им је да непријатеља једнако држе у запетом стању, да му не „даду ни ноћу санка и одмора, и да та тако изнуравају и онеспособљавају за дневне напоре и „штрапаце“. Али рат укрепљује и рекао бих притупљује живце; човек се у рату навикава на најчуднија осећања и подноси спокојно призоре који би га у мирно време најдубље по_ тресли, те с тога и ови ноћни прелади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе своје дејство, чим се човек мало навикне на рат. Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може са свим мирно спавати. Кад ме око 2 часа после пб ноћи пробуди жива и блиска пушчана праска сав је остали. шанац спокојно боравио дубок сан. Баш до мене, увијен у шињел, прућио се по голој ледини доктор Владач, па кркти, дува и шиче као какав парни казан. А његово отомбољено; заспало лице, чије црте викад није грчила и Кор пак Отац нји једна „бунтеовничка“ идеја. никаква „противзакона“ помисао, никаква „недозвољена“ страст, изгледалоје у сумраку тако невино и безазлено као у малога рецимо — јагњета које још ни један пут није ујело мајку за сису. Слушајући његово дубоко хркање, које се на далеко разлегло, помислих у себи: ово је прави сан праведника; боже мој, како тврдо и безбрижно спавају људи ва чистом савешћу! ИМ већ почех мислити о себи грешнику; шта ли ће бити е мојим саном2 Све ми се чинило да се од блиске пушчане праске никако ве може поново заспати. И слушајући непрекидно гроктање пушака, што се чудно разлегало по ноћној тишини, ја почех обраћати пџажњу на предмете око мене. У шанцу се чуло одмерено дисање успаване посаде; кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке ПЦ са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним ездама, што онако нежно трепере и шаљу озго неку меку, благу а и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане. Поглед ми се оте кроз проређену сиву ноћну замаглицу у недогледне небесне просторије, поднизане сићаним звездама, а за погледом постепено се расплинуше у даљину и мисли, и ја наскоро заспах уз најжешћи прасак пушака, као уз слатку свирку меких гудила.

Јутрос рано кренусмо се са ђенер. Комаровом из Шуматовачкога шанца Пруговцу. Пут нас је водио преко једнога дела ономадашњега разбојишта, одакле су Турци 11. авг. кидисавали на Шуматовац. Све поље било је застрвљено неким дроњцима: крпетине, комади од по-

међу тим опет му се чини да многе од оних догађаја, што их је видео и преживсо, вреди прибележити и очувати им спомен. Ту сад по неопходности мора бити понајвише субјективног елемента. пи мора често искакати на површину његово ја, јер описује догађаје које је он видео, он преживео, он чуо, са мислима и осећајима што су их онш у њему изаввали. И то често спомињање себе није лично истицање, већ сама природа предмета не допушта друкчију обраду;“а интерес код оваких описа сем осталога може лежали још и у томе, што се ту догађајн износе онако, како су се могли видети из непосредне близине у току самога њиног вршења, а не као што се виде доцније из даљине, кад су већ постали свршен чин. Да напоменем још, да ове белешке, сем неких скраћивања, штампам онако како су записане у време самога рата. Само оно што је доле у потицама то су примедбе које сад стављам.