Rad : list za nauku i književnost

Ме

св. Г. КЕ: НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА - : "48

државе америчке, те напомиње, како је подела законодавне власти у два дома у Америци неки „стални члан политичке вере пли боље ређи нека на искуству основана истина, о којој више нема говора ни спора.“

Затим Лабуле даље наводи, како није горњи дом само с тога неопходан, да умерава пренагљености доњега дома, него још и стога, да се обезбеди независност извршне власти. Ту се опет позива на Америку. И иза свега свога доказивања и разлагања тај писац долази најзад до тога закључка, да то питање о два дома није једно од оних ситних, пндиФерентних питања, која се могу сасвим комотно овако или онако решити. него то је утраво питање о самој слободи (е' езћ ја фпевџоп штете Че Та Преге).: То је дакле кратка језгра, око које се обрће цело резоновање п доказивање Лабулеово у корист горњем дому. Уз Лабулеа ми ћемо овде навести само још једнога аутора, а то је познатога Блунчлија, који је такође прпсталац и бранилац те поделе законодавне власти у два дома. Вредно ће бити да и Блунчлијеве разлоге мало. опширније пзведемо; он дакле наводи. да се главни разлози у корист дводомноме систему састоје у овоме:

а). Јасно је, да четири ока више п боље виде него два, нарочито кад псти Проди посматрају са разнога становишта. Дакле поновљено већање и претресање законских предлога у два дома, који стоје на различноме земљишту, може само бити корисно п благодетно.

6). Џошто законодавно тело има да уређује и регулише трајне одношаје народа а нема да се брине о тренутним потребама — јер је то задатак владе —- то онда за то тело брзе и нагле одлуке нису ни нужне нити их ваља желети, и ту онда опет дводомни систем чува и обезбеђује од пренагљености и погрешака једнога дома, даје заштиту против о расположаја, који таквим једноставним телом 1 1Е

у тренутку лако да овладају п да га за собом повуку, ] најзад спречава ону у великим скуповима тако опасну наклоност, да своју моћ одвише прошире и деспотеки употребе;

# Он даље казује: „установити републику са једном скупштином, то је противуречност у изразима: народна влада и апсолутна власт (разуме се једне скупштине), то су две ствари, које се искључују.“

8 в. Влппбвећ]т, АЏе. Ббаафзтесће 1. стр 488—485.