Rad : list za nauku i književnost

44 = 4 - РАНА ТЕ ај Пе Е св. Г

в). Осим тога у уставпој монархији још и то долази у рачун, што владалац према једноме народноме преставништву лако може да буде увучен п уплетен у борбу странака пу · борбу са скушштином те бити принуђен да буде чекић илп наковањ, а на против кад су два дома он је онда уклоњен из непосредне партијске борбе и као језичад на вази постаје регулатором између оба дома. Дакле су при томе једнина

државе, безбедност и достојанство монархије и мпрно држање п уређење заканодавнога тела подједнако интересовани.

То су тачно побројани Блунчлијеви разлози, о којима он налази да су довољни п пресудни за практичног државника. Алп се теорија по његовом мишљењу ва тим разлозима не може задовољити. она тражи дубље намелно оснивање п мотивовање дводомнога спетема. Па како тај немачки аутор тај систем начелно По (вакп мора бити радознао да чује и сазна те „дубље“ начелне разлоге. Интересно је дакле да их овде наведемо. Та се дубља начелна мотивација по Блунчашју ту овоме састоји: у свима народима „вишега: реда“ постоји нека унутарња супротност између демоса (народне масе) и између аристокрације, која је у свези са противношћу квантитета п квалитета (коликоће и каквоће) у прпроди. У средњем веку преставничко тежиште беше у арпстокрацији, у новије доба оно је поглавито у тако названим народним (доњим) домовима, који истина нису баш сама маса. али су из ње поникли и на њој се оснивају. Кад бп само та маса била престављена п заступљена. онда би то преставништво било непотпуно, У њему оп били заступљени само интереси и својства масе, и ако у неком вишем И Али ту не би била престављена ни заступљена „одличча“ каквоћа, која по својој природи не припада маси. него се вазда наласи само у једној мањини. која је пак за здравље п благостање државе п народа од највећег значења, а уједно преставља природну допуну и ограничење (баријеру) масе; та одлична каквоћа не би била узета у рачун и обзир, п не бп имала свога заступништва, које њеноме Фактичкоме одношају према целини одговара Она то заступништво у довољној мери може имати само у засебноме дому. И само се тако те велике политички важне страпе п групе у народноме ортанизму довољно узимају у обзир и признају, кад уз погла-

вара државнога стане преставништво народа (као демоса, као масе) и преставништво „одличне мањине“ (као аристокрације).