Rad : list za nauku i književnost

св. Т. | —_ ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ СОЦИЈОЛОГИЈЕ ај 55

има Социјологије. Али како да се дође до сазнања друштвених закона 2 Којим путем треба ићи, да се они пронађу и утврдег Да ли се метода природних наука даје применити и на духовне појаве“ Да ли ће „опажање и проматрање“ тако богато наградити социјологе, као што ево од једног века награђује природњакег — Све су ово су"времена и тек од скора „отворена“ питања, око којих су већ до сад многа пера поломљена.

Не упуштајући се у претресање постављених питања — ја ћу само да напоменем, да је данас права навала Мабш-Философа на пољо Меторије и Социологије и (а ово је главно) на велику корист и једне и друге. Нека се Филосои — историчари колико хоће дују својим „виспреним“ умозакључењима, остаје непмобитан Факат, да је у Социјологију највише једрих мисли о друштвеним законима унесено опажањем и проматрањем. „Будући писци, који стану изучавати научви и литерарни покрет нашег доба, без сумње ће изнети као њетову карактерну црту то, да су научари (зауал! а) мало по мало преузели обрађивати поље исихолошких, историјских и еоцијолошких феномена, што је дотле био посао једино Фил софа, петорика и књижевника. И сравњујући грдни број аката, што су их научари пронашли за неколико година, са малом тековином истина, што су нам ови други дали за толико векова, сигурно ће пожалити, што се та промена није много раније десила .... И ништа није оправданије но ова замена елемента, да га назовем литерарним, елементом научним, што се у наше дане дешава. Јер само на оспову научних открића, учињених за ово неколико година, ми смо у стању, да поставимо чисте идеје на место прераних генералисања и априорних система, којима су се Философи тако дуго задовољавали.“ Овим речма спроводи један такав натур-Философ своје наступање на поље Социјологије. " Ја сам их навео једно с тога,да покажем промену, која, се данас збива и која је ту лепо обележена, али друго и е тога, што се ту такође огледа једна крајност, само у „новом“ правцу. Док на једној страни ФилосоФи старе школе одричу природњацима свако мешање у круг духовних појава, дотле опет ФилосоФи — природњаци оглашују и друштво као цигло своју домену. А да ли неће и овде, као у већини случајева, истина бити у срединиг Да ли се не варају и они, који мисле да историја социјологија могу остати на свагда искључно поље Физиолога и биолога. Нема сумње да су ови нужни и данас, када се још прибира грађа за социјалну науку, баш најнужнији, јер је ту потребан материјал, којим они највише и најбоље располажу. — Радња човечанства је, веле, појав чисто Физиолошки. Лепо. МИ опет зато не морају, а по све већој разграналости наука и не могу, само Физиолози бити историци. Главно је да историчари и социјолози, који хоће да тумаче појаве народа и дрштва, не смеју не знати — човека. Тек користећи се резултатима Пеихологје, Физиологије, Биологије, Статистике и других старих и нових наука, социолог је кадар да подиже величаствену зграду социјалне науке.

1 Види: Пт, бизфаме Те Воп „ТУћоште еј Јев востебее.“ Уој. 1 стр. 26