Rad : list za nauku i književnost
с =
ПРИ И ев. |
- И још нешто. Често се дедукција брка са априорним. НПроматрање-и опажање не искључују дедуковање — ато јефилософисање у ужем значају — ни у природним наукама на ни у Социјологији. Свака је наука у свом почетку индуктивна, а у даљем свом развитку узима у помоћ и елеменат дедуктивни. А Социјологија. је нова наука. Она ће, можда још за дуго имати да прибира податке, да их аналише, генералише, дакле да индукује, па тек да на тако стеченим
„ресултатима и дедуктивним лутем своју зграду даље. подиже. На
овој се тачки и мире. ФИЛОСОФИ и Философи-натуралисте. . После овог помена о социјолошкој методи, ми ћемо одмах да
"пређемо на први део овог чланчића, а то је да видимо: које су то
теорије што ву, тумачећи својим начином појаве друштвене еволуције, Ц једно нијекале Социјологији могућност и имо науке.
ЈЕ
Наћи каквом појаву његов најближи узрок на једној, и његов последак на другој страни, значи наћи каузалност појавима, а то је за нас најсавршенији облик знања. Сваки последак од своје стране је узрок појаву, што иде за њим у простору и времену, и обратно сваки узрок има пред собом какав Феномен као свој узрок итд. Идући овим двема путевима ми добијамо читав ланац појава, који, вевани узрочношћу а разређени и груповани по извесним основама и сродности, и састављају поједине науке. Али ову узрочност, законитовт, много је лакше опазити код Феномена, објективног света. Природни су појави куд и камо простији но појави друштвени; с онима може да се експериментише, с овима не може; великом броју оних ми смо у стању да створимо прилике да се понове код ових тога нема; и у највећој већини случајева и просторна и времена ограниченост више је особпна природних но друштвених појава. Она Фраза да и најслабљи покрет и најмањег молекила у природи саопштавањем иде кроз векове и кроз светове, рекао бих, да се више може применити на свет морални но Физички. — Све то и још друге особине социјалних Феномена учиниле су да се ту није могла тако лако и тако брзо опазити правилност и законитост. И отуда за многе још и данас постоји само једна група наука — наука природних, Науке о друштвеним појавима они држе да не може бити.
После ових општих напомена да приступамо посебним назорима о социјалним појавима и да видимо посебна одрицања социјалне науке. —
х
Све теорије које су до сад изнашане да протумаче еволуцију историјских, друштвених феномена и које су, не налазећи законитост у њима, одрицале и Социјологију као науку, у крајњој анализи могу се свести на ове три: 1, човечанском. радњом управља виша моћ, Бог, Провиђење; 2, људски су догађаји случаји и у главном се огледају у радњи „великих људи“, 8, духовни су појави ресултат човечије воље, која је непрорачунљива. (ве три искључују џравил-