Rad : list za nauku i književnost

св. | = ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ СОЦИЈОЛОГИЈЕ 1 61

мотиви, који могу лакше да упливишу, па лакше и да ремете правилност воље појединачке. Има дакле не само психологије него и психологије народа: -

Овим довде су главним потезима обележене трпи теорије, које у 55

у социјалним појавима не налазе законитост, те тиме непосредним путем одричу Социјологији име науке. Но њима се придружује још једна, ако не најобичнија и најчешћа, примедба, која ту исту неправду чини Социјологији, само другим посредним путем. То је

оно доказивање, да се друштвени феномени не понављају, те се

дакле не можемо уверити, да ли ће нам се наша предвиђања обистинити и потврдити. О тога ћемо се морати мало и око овог забавити.

Пре свега о томе: да ли се историјски догађаји понављају или не, још може да буде спора. Да би се на ово могао дати бољи одговор треба имати на уму изванредну компликованост друштвених феномена. Нема пи једног историјског догађаја, па макар гако он изгледао вићушан и незнатан, који би био последица само једног узрока. „Сваки историјски појав, вели Беџот, то вам је слика Рембрандтова“. У највећој светлости и најјаснијој боји излави нам један појав, као узрок или као последак, док се остали све више

и више губе,да у тами са свим ишчезну. Па сад, где је тај случај,

да се у каквој прилици екупе бази сви мотиви, све прецеденце, које

су некада извесни Феномен произвелег За овакво понављање исто-

ријских догађаја слаба је вероватност. Социјологија се пак тети тиме, што таквог понављања нема ни у другим наукама. Али ако се десе и понове кардинални мотиви који ву некада произвели известан

појав, онда ће се поновити и њихов последак, који ће, опет у карди-

налним цртама, бити сличан — не истоветан — првоме појаву. У колико у игру „улази већи број а различнијих фактора, у толико је

мањи изглед за сличност појава, и обратно. Из овог разлога ће се“

наћи већи број сличних појава код нижих, а мањи код виших друштвених типова. | |

Не упуштајући се у тражење и набрајање оваких појава, ја:

ћу још само да споменем како врло озбиљни научари налазе сличности у развитку појединих народа и тамо, где за обичне очи не постоји апсолутно никаква. 1)

Али баш да узмемо да се социјални појави не понављају, да ли зато нема науке о њимаг Спенсер лепо пита: а зар има апсо.

лутног понављања ма у којој конкретној науциг па опет им зато.

нико не одриче значаје науке. „Чак и у најегзактнијој науци, у Астрономији, комбинације нису никад два пут једне исте, и понављања су само приближна“. Са Геологијом је тако исто. И ту су из појава, који су вазда нови, вазда у неколико друкчији а опет у нечем и слични са ранијим појавима, изведени закони, који састављају геолошку науку. Па тако је и са Социјологијом. Ни овде нема апео-

1 Тако у једној од овогодишњих свезака часописа „Решвзеће Владвећац“

један од знатнијих сувремених немачких историка, (Грот) упоређује данашњи развитак Немачке и — старе Грчке. А ако игде изгледа, да нема сличности, то је нема овде.